Putno osiguranje za Nemačku

Ako je neka zemlja srce Evrope i EU, onda je to Nemačka. Nijedan narod u Evropi ne važi za vredan i disciplinovan koliko Nemci. Glavni grad Nemačke važi za prestonicu savremene umetnosti i dobrog provoda – Berlin.

Cena putnog osiguranja za Nemačku

Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, kao i osigurane sume i osiguravajuće kuće.

U ovom trenutku, na period od 7 dana, cena putnog osiguranja za Nemačku bila bi od 693 – 1,080 RSD po osobi, zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.

Na period od 90 dana, putno osiguranje za Nemačku za 1 osobu sada bi koštalo od 6,300-10,488 RSD.

Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.

Geografski položaj i odlike Nemačke

putno-osiguranje-za-nemacku

Savezna Republika Nemačka je moćna država smeštena u centralnom delu Evrope, između planinskog venca Alpa i Severnog i Baltičkog mora. Nemačku okružuju sledeće zemlje – Danska, Holandija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Švajcarska, Češka, Poljska.

Kroz Nemačku protiču četiri velike reke – Dunav, Rajna, Odra i Elba. Svi se sećamo lekcije iz osnovne škole koja kaže da Dunav, druga reka po veličini u Evropi nakon Volge, izvire u jugozapadnom delu Nemačke.

Dunav nastaje spajanjem reke Breg i Brigah koje izviru ispod planine Švarcvald.

Na granici sa Švajcarskom, na reci Rajni, nalazi se najveće jezero u Nemačkoj (treće po veličini u centralnoj Evropi) – Bodensko jezero.

Svežom vodom iz Bodenskog jezera se snabdevaju pojedini nemački, švajcarski i austrijski gradići. Jezero je poznato i pod imenom Švapsko more.

Kada smo kod mora, najveće nemačko ostrvo u Severnom moru koje možete posetiti je Zilt, a u Baltičkom moru ostrvo Rigen. Ostrvo Zilt krase duge peščane plaže i jedinstvena flora i fauna.

Istočna obala ostrva Rigen je načičkana ugostiteljskim objektima i u potpunosti je prilagođena za odmor i relaksaciju turista.

Nemačka se sastoji od 16 država-pokrajina, a na čelu svih je grad Berlin. Nakon Berlina, drugi veliki i značajni gradovi su – Hamburg, Minhen, Frankfurt, Keln, Dortmund, Esen, Štutgart, Bon, Nimberg, Hanover itd.

Svaki grad je priča za sebe, i nećete se pokajati u koji god da odete. A ništa gora za posetu nisu ni nemačka sela, ukoliko vam je naravno stalo da apsolutno opustite sva čula i uronite u mir.

Klima u Nemačkoj

putno-zdravsteno-osiguranje-za-nemacku-j

U čitavoj Nemačkoj preovladava umereno kontinentalna klima, sa manjim ili većim odstupanjima u zasebnim oblastima. Padavine i vetrovi, odnosno blage zime i sveža leta, su karakteristični za sever i severozapad zemlje, gde Nemačka izlazi na mora.

Istočni deo zemlje je u znaku dugih i hladnih zima, a s druge strane, vrelih leta. Na istoku, stanovništvo vrlo često kuburi sa periodima suvog vremena.

Jugozapadnu Nemačku i dolinu reke Rajne odlikuju topla i duga leta.

Vize za Nemačku

nemacka-putovanje

Srbi koji žele da posete Nemačku turistički mogu u njoj bez vize, samo sa važećim biometrijskim pasošem, da borave do 90 dana.

Pored pasoša, turista treba da spremi dovoljno para kojim će pokriti troškove boravka u Nemačkoj, dokaz koji pokriva kategoriju svrhe putovanja (garantno pismo, rezervacija hotela, potvrda firme/škole itd.), kao i putno zdravstveno osiguranje sa minimalnim pokrićem do 30.000 evra.

Nije na odmet imati pored sebe i povratnu kartu.

Ambasada Nemačke u Beogradu se nalazi na adresi Neznanog junaka 1a, a Konzularno odeljenje na adresi Kneza Miloša 75.

Dobro došli na sajt Nemačke u Srbiji – www.belgrad.diplo.de

Zvanična valuta u Nemačkoj je famozni evro. Evropska centralna banka je smeštena u bogatom Frankfurtu.

Kako stići do Nemačke? Cene avio karata za Nemačku

putno-osiguranje

Nemačka spada u glavnu evropsku raskrsnicu, povezanu sa čitavim svetom.

Iz Srbije je do Nemačke lako doći bilo rečnim brodom, avionom, železnicom ili nekim drumskim vozilom (kolima, kombijem, autobusom) i vrlo je lako snaći se u njoj.

Najvažnija saobraćajna čvorišta su veliki gradovi – Frankfurt, Berlin, Minhen, Keln, Hamburg. Najveći aerodrom je frankfurtski.

Nemačka avio-kompanija Lufthansa je jedna od najvećih na svetu.

Što se tiče pomorskog saobraćaja, najveća luka Centralne Evrope je Hamburg.

Najbrži direktni let iz Beograda do Berlina (grad ima tri aerodroma) traje jedan sat i pedeset minuta sa kompanijama AirSerbia i AirBerlin.

Cena povratne karte je 235 evra. Direktni let do Frankfurta traje dva sata, cena povratne karte sa AirSerbia-om je 218 evra.

Direktni let do Minhena traje sat i po vremena, cena povratne karte sa Lufthansom je 144 evra. AirSerbia je ove godine uvela direktan let na relaciji Beograd – Hamburg i cena povratne karte je 207 evra.

Nemačka ima jednu vremensku zonu i ona je ista kao u Srbiji.

Pozivni broj za Nemačku je 01249 ili +49. Pozivni za Berlin je (0) 30, za Minhen (o) 89, za Frankfurt (0) 69, za Hamburg (0) 40.

Poslovi u Nemačkoj i studiranje u Nemačkoj

putno osiguranje za nemacku

Oni koji žele da rade u Nemačkoj, treba da zatraže vizu za traženje posla u Ambasadi. Postoje posebna odeljenja pri Agenciji za rad u Nemačkoj koja traže posao ljudima koji nemaju EU pasoš.

Ukoliko se pronađe posao, može se aplicirati za radnu i boravišnu dozvolu u Nemačkoj. U prednosti su oni koji poznaju nemački jezik i imaju fakultetsku diplomu.

Međutim, u Nemačkoj se odlično snalaze za posao i zanatlije.

Oni koji žele da studiraju, mogu boraviti u Nemačkoj ukoliko im se odobri zahtev za dobijanje studentske vize, nakon položenog ispita na fakultetu.

Oni koji u kontinuitetu žive i rade legalno u Nemačkoj minimum osam godina, imaju pravo da zatraže nemačko državljanstvo. U svakom slučaju, za marljive ljude nema straha da neće u Nemačkoj naći svoje mesto pod suncem.

Stanovništvo u Nemačkoj

putovanje-u-nemacku

Nemačka je zemlja sa najvećim brojem stanovnika u Evropi. U Nemačkoj živi oko 82 miliona ljudi, od toga u Berlinu živi oko tri i po miliona.

Što se tiče strukture stanovništva u čitavoj zemlji – 90% su Nemci, 3% su Turci. Inače, skoro petina stanovništva tj. 15 miliona ljudi u Nemačkoj je emigrantskog porekla – misli se na one koji su za Nemačku došli posle 1955. godine.

Što se tiče religije, nemački ustav kaže da niko ne sme biti diskriminisan po pitanju veroispovesti. Dominantna religija je hrišćanstvo, na drugom mestu je islam sa svojih registrovanih 3,3 miliona poklonika.

Kako je Berlin glavni univerzitetski centar u Nemačkoj, on ima status grada sa visokim procentom mladih ljudi. Zvanični jezik je nemački koji pripada germanskoj grupi indoevropskih jezika.

Rad, red i disciplina su glavne odlike Nemaca, zbog čega su među prvima na listi kada su obrazovni, ekonomski, tehnološki i kulturološki razvoj u pitanju.

Pored Kine, Amerike, Rusije i Japana, rame uz rame stoji Nemačka. Vijori se Evropom njena crno-crvena-žuta zastava.

Mesta koja treba posetiti u Nemačkoj

putno-za-namecku

Svaka oblast u Nemačkoj je manje ili više posećena od strane turista tokom čitave godine.

U Srbiji ne postoji turistička agencija koja u svojoj ponudi nema aranžmane za Nemačku, čak se između sebe takmiče koja će imati povoljniju i bolju ponudu.

Statistika pokazuje da je Berlin najposećeniji grad u Nemačkoj, a Bavarska najposećenija oblast. Samo Oktobarfest u Minhenu okupi za 16 dana svog trajanja oko šest miliona ljudi.

U pokrajini Saksonija na istoku Nemačke se nalazi grad Drezden. Drezden je grad-muzej, poznat po svojim dvorcima i građevinama iz doba baroka.

Ukoliko ste ljubitelj čokolade, posetite Muzej čokolade u Kelnu.

Najzeleniji grad je Štutgart, dok su oblakoderi i poslovna atmosfera rezervisani za Frankfurt. Hajdelberg je jedan od retkih gradova koji nisu uništeni za vreme II svetskog rata, tako da je šetnja njegovim ulicama svojevrsni vremeplov.

Za ljubitelje piva i fudbala je Minhen.

Dvorci Bavarske

dvorci-u-nemackoj

U poslednje vreme je veoma popularno među turistima obilaženje dvoraca koji se nalaze na jugu Nemačke u pokrajini Bavarska. Većina dvoraca koji su podizani nakon srednjeg veka su bili u funkciji palata za život kraljeva i plemića.

Dvorac Nuremberg je nekada bio sedište Rimskog carstva.

  1. godine je „otvorena“ turistička atrakcija pod imenom „Romantična ulica“ čija dužina iznosi 400 kilometara, u oblasti Bavarskih Alpa. U sklopu pomenute ture se mogu posetiti dvorci koji predstavljaju očuvane dokaze viteškog duha romantične Nemačke.

Najistaknutiji dvorci su oni koje je izgradio kralj Ludvig II. Ludvig II je odrastajući na dvoru Hoenšvangau zavoleo operu, bajke, legende i mitove. Dosta je ulagao u kulturu, finansijski je podržavao kompozitora Vagnera.

Prvi dvorac koji je sagradio je Nojšvanštajn koji važi za najposećeniji i najlepši dvorac u Bavarskoj. Dvorac je sagrađen u duhu romantizma sa elementima vizantijskog stila i gotičke arhitekture.

Dvorac Herenkimze je Ludvig II sagradio inspirisan Versajem i slavom Luja XIV.

Dvorac se nalazi na ostrvu u sred jezera Kimze kojim sve vreme plove labudovi. Dvorac predstavlja kombinaciju dva stila – rokokoa i baroka. Omiljena Ludvigova prostorija je bila soba sa ogledalima.

Dvorac Linderhof je sagrađen za vreme vladavine Ludvigovog oca Maksimilijana, ali ga je Ludvig preuredio da bude u rokoko stilu. Dvorac je okružen parkovima, malim jezerima i fontanama.

Ludvig II je bio sanjar, tako da je čitav njegov usamljenički život protekao u izgradnji bajkovitih dvoraca koji nisu bili dovoljni da ga spreče da izvrši samoubistvo.

Na žalost, ostao je upamćen u istoriji kao „Ludi kralj“ zbog mentalnih problema koji su ga odvukli na samo dno jezera Štarnberger.

Pored pomenutih, među dvorcima koji se nalaze pored Minhena, a vredni su pomena i posete su – Šlajshajm, Lusthajm, Dahau, Blutenburg i pomenuti Nuremberg i Hoenšvangau.

Šta možete videti u Berlinu?

putno-osiguranje-za-evropu

Nekada podeljen zidom na istočni i zapadni deo, danas je Berlin – Meka za slobodne mislioce, kosmopolite i one koji bi da se probiju u svetu savremene umetnosti.

Berlin je grad koji ne spava i grad koji se razvija i menja iz minuta u minut. Berlin je grad nasmejanih ljudi, grad o čijem se noćnom životu i klubovima priča u svakom delu sveta.

Simbol grada Berlina je Brandenburška kapija. Ona je sagrađena po uzoru na glavni ulaz u Akropolj – Propilej, i predstavljala je simbol mira i pobede sve do 1961. godine kada je na desetak metara od nje podignut zid koji je delio Berlin na dva dela.

Sedište protestantizma u Nemačkoj i najveća crkva u Berlinu je Berlinska katedrala čija istorija počinje davne 1465. godine. Preko katoličke kapelice do grandiozne građevine koja zapravo nikada nije bila sedište biskupa.

Tokom II svetskog rata je bila srušena do temelja, a na njenoj obnovi se radilo u periodu između 1975. i 1993. godine.

Barokna zgrada Rajhstag je otvorena 1894. godine i sve do 1933. godine je bila u službi Skupštine Nemačke. Rajhstag nije imao nikakvu funkciju za vreme II svetskog rata, i tako je ostalo sve do 1999. godine kada ponovo postaje sedište Skupštine, samo je naziv promenjen u Bundestag.

Aleksanderplac je mesto na kojem je nekada Hitler držao govorancije i mahao rukama, a danas je tu smešten televizijski toranj koji ide u visinu do 365 metara.

Muzejsko ostrvo se nalazi nedaleko od Aleksanderplaca, i na njemu se nalazi pet muzeja koji su pod UNESCO zaštitom. Imaju bogate kolekcije i izložbe na različite teme i pokrivaju periode od praistorije, antike pa sve do 19. veka.

Dok ste u Berlinu takođe obiđite Berlinsku glavnu železničku stanicu, Spomenik žrtvama Holokausta, Potsdamski trg, Katedralu Svetog Nikole, dvorac Šarlotenburg, Spomen-crkvu cara Vilhelma itd.

Gradski saobraćaj u Berlinu

sta-posetiti-u-nemackoj

Gradski saobraćaj u Berlinu je tačan i nije skup za jednu metropolu. Sve je organizovano kao u Japanu, čak i kada su noćne linije u pitanju.

Razlikuju se podzemna i nadzemna železnica, tramvaji i autobusi.

Mreža gradskog saobraćaja je podeljena na tri zone. Trećoj zoni pripada Potsdam i aerodrom.

Karta se može kupiti na automatima, ali i u samom prevozu. Redovna karta kojom se možete voziti 120 minuta u jednom smeru, zona A i B, je 2,70 evra, dok je za sve tri zone cena karte 3,30 evra.

Cena dnevne karte je 6,90 evra za dve zone i 7,40 evra za sve tri zone.

Berlinski zid

berlinski-zid

Berlinski zid je čitavih 28 godina delio Berlin na zapad i istok – Zapadni Berlin je pripadao Saveznoj Republici Nemačkoj, dok je Demokratska Republika Nemačka ostala upamćena kao Istočna Nemačka.

Prevedeno, Zapadna Nemačka i Zapadni Berlin su se kretali i razvijali u duhu kapitalizma, a Istočna Nemačka i Istočni Berlin u duhu sovjetskog komunizma. Inače, rušenje zida je predstavljalo rušenje Sovjetske imperije, kao i brisanje nametnute granice koju je „krasila“ bodljikava žica.

Istočnonemačka vlada uz blagoslov sovjetskog vođe Hruščova je došla na ideju da sagradi zid dugačak 155 kilometara kako bi sprečili migraciju ljudi iz istočnog dela grada u zapadni.

Zid je izgrađen 1961. godine, a srušen 9. novembra 1989. godine od strane stanovništva Berlina. Sve vreme dok je stajao i prkosio stanovništvu, predstavljao je simbol Hladnog rata i Gvozdene zavese. Oni koji su pokušali da pređu zid, bili su ranjeni ili ubijeni.

Uspelo je samo oko 5.000 ljudi da pređe iz istočnog u zapadni deo.

Danas se mogu videti ostaci zida, neki su delovi razbacani po gradu, i na većini su iscrtani grafiti. Posebno mesto na zidu je poznato pod imenom Tačka Čarli – mesto prelaza.

Samo oni koji su imali dozvolu mogli su preći iz istoka na zapad i obrnuto. Dozvolu su uglavnom imale diplomate i vojska, ali i stranci.

Ujedinjenje Nemačke se desilo zvanično 3. oktobra 1990. godine i od tada, do dana današnjeg, Nemačka jedino zna za uspon. Što se tiče Berlina, on ne prati modu, on je sam po sebi moda.

Ukoliko planirate putovanje u Nemačku, pred vama je izazov vredan divljenja. Koje god mesto da je u pitanju, i koliko god dana da ostajete, obavezno obezbedite putno osiguranje za Nemačku.

osiguranje-baner

Povezani članci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *