Šta posetiti u Sofiji: Top 10 zanimljivih činjenica i saveta

Saznajte šta posetiti u Sofiji. Koje su zanimljive činjenice vezane za nju, koji su najstariji nacionalni parkovi i koje religijske hramove imaju? Kakvi su restorani a kakav je noćni život u ovo glavnom gradu Bugarske?

Šta posetiti u Sofiji, u kom parku se relaksirati, gde se najesti i provesti za sve leve, saznajte u ovom tekstu.

Prestonica Bugarske – Sofija

Na samo 397 kilometara od Beograda i 135 kilometara udaljenosti od Niša se nalazi glavni grad i prestonica Bugarske – Sofija.

Od obale Crnog mora i njenih divnih letovališta Sofija je udaljena 450 kilometara.

Sofija je okružena planinama. Bez obzira što je smeštena u ravnom Sofijskom polju, Sofija spada među najvišim gradovima u Evropi. Južno i nedaleko od Sofije se prostire planina Vitoša čiji vrhovi idu i do 3.000 metara. Kroz sam grad protiče nekoliko manjih reka.

Prema poslednjem popisu, u Sofiji živi nepunih 1.5 miliona ljudi uglavnom bugarskog porekla i pravoslavne veroispovesti.

Moto grada glasi kratko i jasno – Raste, ali ne stari. I zaista je tako. Sofiju odlikuje burna i duga istorija, ali bez obzira na sve nedeće i ožiljke, ovaj grad je brz i energičan. Grad živi pomiren sa svojom prošlošću i bez problema se suočava sa modernim stilom življenja.

Gradonačelnik Sofije je Jordanka Fandakova.

Korisne

Pozivni broj za Sofiju je (+359) 02. Poštanski broj je 1000.

U Bugarskoj postoje tri velika mobilna operatera koja pokrivaju 2G, 3G i 4G mrežom skoro celu zemlju. Operateri su Vivacom, Mtel i Telenor.

U samoj Sofiji postoji nekoliko mesta gde je otključan i dostupan internet – šetalište duž bulevara Vitoša, trg Slaveikov, metro, bašta u okviru teatra Ivan Vazov, u parkovima Zaimov, St. Trinity, Bukata, u prostorijama Savremene galerije itd.

Iako je Bugarska članica EU, njena zvanična valuta je LEV.

Ambasada Republike Srbije se u Sofiji nalazi na adresi Veliko Tarnovo broj 3. Ukoliko imate neki problem u Sofiji ili Bugarskoj, pišite na mejl – sofia@emb-serbia.com. Ambasador Srbije je pravnik Vladimir Ćurgus.

Putovanje do Sofije iz Srbije

Ako uzmemo u obzir blizinu Sofije, do nje se iz Srbije može doći bilo čime – kolima, autobusom, avionom, vozom.

Kada putujete za Bugarsku i Sofiju iz Srbije, ne zaboravite da pomerite časovnik za jedan sat unapred.

Direktni let sa kompanijom Air Serbia na relaciji Beograd-Sofija traje 1 sat i 10 minuta. Cena povratne karte košta 101 evro.

Iz svih većih gradova u Srbiji je moguće doći za Sofiju autobusom. Najveći broj polazaka imaju prevoznici Lasta i Niš Ekspres.

Možete do Sofije doći i kombijem koji vozi „od adrese do adrese“. Putovanje kombijem na relaciji Beograd-Sofija se odvija svakodnevno i u proseku traje 5 sati. Vitosprint je jedan od prevoznika.

Ukoliko krenete kolima za Sofiju, obavezno kupite vinjetu pre ulaska u Bugarsku. Vinjete se mogu kupiti i na benzinskim pumpama. Vinjeta sa važenjem do 7 dana košta 8 evra, a sa važenjem do 30 dana košta 15 evra. Spremite sitan novac. Ukoliko vas uhvate da vozite po Sofiji i Bugarskoj bez vinjete, moraćete platiti kaznu.

Pre puta obavezno kupite polisu putnog osiguranja kako vam zbog neke vanredne nezgode i neprijatnosti ne bi preseo boravak u Sofiji. Nemojte dozvoliti sebi da imate loše sećanje na bilo koji grad ili destinaciju, jer tu je putno osiguranje da ublaži ili reši problem.

Top 10 zanimljivih činjenica o Sofiji

1. Sofija je sagrađena na ruševinama rimskog grada Serdica. Serdica je nekada bio rimski grad, veoma bitan za Balkan zbog svog povoljnog geografskog položaja. Ispod centra Sofije leži čitav jedan grad, nevidljiv savremenim stanovnicima i turistima.

2. Sofija se pre zvala Sredets i Tradiatsa. Grad je u 14. veku dobio današnje ime Sofija. Glavnim gradom Bugarske je proglašen nakon petovekovne borbe sa Turcima (tačno 1879. godine).

3. Stranim turistima najveću glavobolju zadaje bugarska ćirilica. U Sofiji je retko šta prevedeno na engleski, tako da se turisti teško snalaze po gradu bez vodiča ili prevodioca.

4. U centru Sofije se nalazi univerzitet St. Kliment Ohridski, inače najstariji univerzitet u Sofiji (osnovan 1888. godine).

5. Sofija ima metro za razliku od Beograda.  Na izgradnji metroa se radilo 30 godina. Tokom izgradnje je pronađen izvor termalne vode. Ruševine starog rimskog grada su takođe usporavale proces i želju Bugara da modernizuju gradski saobraćaj. Oko metro stanice Serdica možete videti deo iskopina iz rimskog perioda.

6. U centru Sofije se nalazi kupaona koja datira iz 16. veka. Danas je tu smešten istorijski muzej. Ispred zgrade se nalaze dve fontane sa termalnom vodom. Sofija je inače bogata izvorima termalne vode.

7. Bugari su za vreme II Svetskog rata bili saveznici sa Nemcima, ali su tadašnji kralj Tsar Boris III i poglavari bugarske crkve spasili 480.000 Jevreja od sigurne smrti. Kralj Tsar Boris III je glavom platio nepuslušnost i misteriozno je nestao nakon susreta sa Hitlerom 1943. godine.

8. Postoje organizovane besplatne ture planinarenja i pešačenja oko Sofije. Turistima je najzanimljivija Balkan Bites tura. Prilikom ove ture se obilaze restorani i turistima se približava tradicionalna bugarska kuhinja.

9. Bugari obožavaju da piju supu! Svuda su male prodavnice koje prodaju činiju supe za 1 evro. Najpopularnija supa se zove Supa star.

10. Centar Sofije je popločan žutom kaldrmom koja se proizvodila pre 100 godina u jednoj mađarskoj fabrici.

Najveće znamenitosti u Sofiji

Sofija je bogata arheološkim nalazištima.

Šetajući Sofijom, primetićete i neznatan broj katedrala, crkava, sinagoga, džamija.

Religijski hramovi u Sofiji su:

1. Najveći pravoslavni hram na Balkanu – Sveti Aleksandar Nevski

Do nedavno je hram Sv. Aleksandra Nevskog u Sofiji smatran najvećim na Balkanu. Trenutno se na tom pijadestalu nalazi hram Svetog Save u Beogradu.

Bez obzira, radi se o izuzetno grandioznom hramu sagrađenom između 1904. i 1912. godine.

Kupole hrama su pozlaćene.

Ulaz u hram se ne naplaćuje, ali ako želite da fotografišete to košta 10 leva.

2. Ruska crkva Nikolaja Čudotvorca

Na mestu gde se danas nalazi ruska crkva, za vreme Turaka se nalazila džamija. Crkva je sagrađena 1914. godine i posvećena je prijateljstvu između Rusa i Bugara. Takođe je podignuta u cilju proslave pobede nad Turcima. Crkva je dobila ime po svecu tadašnjeg ruskog cara.

Ruska crkva se nalazi na bulevaru Cara Osloboditelja.

Za starešinu crkve je bio proglašen ruski arhijerej Serafim Soboleov. Bio je veoma omiljen među stanovnicima Sofije.

3. Sinagoga Sofija

Sinagoga Sofija je treća po veličini sinagoga u Evropi.

Sagrađena 1909. godine, broji 1.300 mesta za vernike judaizma.

Sinagoga Sofija je urađena po uzoru na sinagogu u Beču koja je srušena za vreme Kristalne noći. Što se tiče arhitekture, vidan je uticaj pseudomarskog stila, bečke secesije i venecijanske arhitekture. Za pseudomarski stil su zaslužni romantičari koji su stvarali u duhu orijentalizma.

Za vreme II Svetskog rata je sinagoga pretrpela neznatna oštećenja, međutim, renovirana je i sređena.

Ulaznica se plaća 2 leva.

4. Crkva Svete Petke u Sofiji

Nedaleko od metro stanice Serdica se nalazi malena i izuzetno vredna crkva posvećena Svetoj Petki. Crkva je sagrađena između 11. i 14. veka. Deo fresaka je ostao sačuvan i restaurira se s vremena na vreme.

Za ovu crkvu se vezuje urbana legenda koja datira iz 19. veka. Navodno je ovde sahranjen nacionalni bugarski heroj Vasil Levski, pogubljen od strane Turaka.

5. Banja Baši džamija

U vremenu kada je sagrađena 1576. godine Banja Baši džamija, Sofija je važila za glavni grad Otomanske imperije među evropskim provincijama. Džamiju je sagradio tada poznati turski arhitekta Mimar Sinan.

Banja Baši Džamija je urađena po uzoru na Sulejmanovu džamiju u Istanbulu.

Sofija broji oko 30-tak džamija, ali samo je aktivna Banja Baši. Nakon pada komunističke partije, džamija je opet zaživela ali je često bila na udaru ultra-desničarske organizacije Ataka.

Iza džamije se nalazi kupaona i fontana sa mineralnom vodom.

Među drugim poznatim religijskim hramovima u Sofiji spada Rotonda Svetog Georgija Pobedonosca,  crkva Svete Sofije, crkva Bojana itd.

Pored neizbežnih hramova u Sofiji, možete posetiti i ostale atrakcije.

 

6. Nacionalni park Vitoša

Gradskim autobusom se brzo stiže do najvećeg blaga Sofije, a to je planina i nacionalni park Vitoša. Radi se o jednom od najstarijih nacionalnih parkova na Balkanu.

Preko leta se ovde možete baviti alpinizmom, a zimi skijati.

Vitoša broji oko 10-tak vrhova koji idu preko 2.000 metara nadmorske visine i ko zna koliko broji mirisnih četinara. Tokom leta i vikenda se ovde svakog dana organizuju piknici.

Najveći vrh se zove Černi (crni) vrh.

Do Vitoše i mesta Aleko možete doći žičarom Simeonovo. Putovanje žičarom traje 35 minuta i karta u oba pravca za odrasle košta 10 leva.

Najlepši deo parka se zove Zlatni mostovi.

Na Vitoši je temperatura uvek za 10˚C niža u odnosu na temperaturu u gradu. Gledajte da se uvek pre mraka vratite u grad.

Muzeji u Sofiji

Bugarska je izuzetno bogata zemlja muzejima. Najveći se nalaze u Sofiji. Nihovo kulturno istorijsko nasleđe obiluje otkrićima iz najrnijih perioda, kao i srpsko.

7. Nacionalni istorijski muzej u Sofiji

Muzej se nalazi uz predsedničku rezidenciju. Poseduje eksponate još iz doba paleolita. Muzej je svojevstan spomenik materijalne i duhovne kulture iz antičkog i rimskog doba po do danas.

Ulaz u muzej košta 10 leva ( 1 lev = oko 60 rsd ), ukoliko želite fotografisanje, i to je 10 leva, dok je snimanje mnogo skuplje.

Istorijski muzej u Sofiji broji preko 650 hiljada antikviteta. Osnovan je 1973 godine.

Ima zimsko radno vreme 9 – 17.30 h i letnje radno vreme 9.30 – 18 h.

Muzej je podeljen u 8 celina:

-Numizmatika

-Etnografska celina

-Narodna kultura

-Treće bugarsko carstvo

-Bugarska pod Osmanlijama

-Srednjevekovna Bugarska

-Bugarske zemlje do VI veka nove era

-Praistorija od VI veka pre nove ere

8. Nacionalni prirodnjački muzej u Sofiji

Ovo je ujedno i najstariji muzej u Bugarskoj, nalazi se u Sofiji i ima tradiciju dugu 120 godina.

Jedan je od najbogatijih te vrste na Balkanu ako ne i najbogatiji. Pored postavki i održavanja muzeja, ovde  se ljudi bave i edukacijom i ekspertskim radovima.

Redovno se održavaju privremene postavke, Nacionalni prirodnjački muzej Bugarske poseti više od 50 hiljada ljudi godišnje.

9. Nacionalna Art galerija u Sofiji

Nacionalna umetnička galerija se nalazi na Batenberg trgu i sadrži više od 50 hiljada umetnina.

Ova zgrada poseduje brojne slike prvih bugarskih slikara nakon oslobođenja Bugarske 1878. godine.Nakon čega je zgrada muzeja ubrzo i izgrađena.

Zgrada je imala dve faze izgradnje a drugu je izvodio arhitekta Fridrih Grunanger pod pokroviteljstvom princa Ferdinanda (1887 – 1918)

U muzeju se nalaze i srednjovekovne slike ali i više od četiri hiljade ikona.

10. Orlov most preko Perlovske reke u Sofiji

Poznatiji kao Eagles’ Bridge se nalazi u samom centru Sofije. Moglo bi se reći da je ovaj most uvek u centru pažnje jer preseca dva velika bulevara. Zatim, tu je Cofijski univerzitet, jezero Ariano, park Borisova gradina, spomenik Sovjetske armije i Nacionalni stadion Vasil Levski.

Izgradio ga je češki arhitekta Vaclav Prošek 1891. godine.

Broncani orlovi, kojoh na mostu ima četiri, se nalaze na novčanici od 20 leva od 1999. godine.

11. Nacionalni vojnoistorijski muzej u Sofiji

Ovaj lelelepni muzej ima pet hiljada metara kvadratnih zatvorenog prostora. Sastoji se od izložbenog prostora, biblioteke, računarskog centra i 40 hiljada kvadrata spoljašnosti.

Osnovan je 1916. godine i ima više od milion vojnih predneta.

Muzej je izuzetno pokriven zvučnim efektima i tako posetioce vraća u različite vremenske događaje u Bugarskoj.

Spoljni deo izložbe je jako bogat sa 230 primeraka aljtiljerije, aviona i pomorskih plovila.

Nova lokacija muzeja je u ulici Čerkovna br. 92. Iz centra grada ide tramvaj 20.

12. Najlepši parkovi u Sofiji

Najpoznatiji i najstariji park u Sofiji je Borisova gradina. Prevedena sa bugarskog, gradina znači bašta. Park se nalazi na istoku grada. U centru parka se nalazi jezero kojim, tokom leta, možete ploviti brodićem (8 leva za 30 minuta), a zimi se klizati.

U okviru parka se nalaze dva teniska terena i jedan veliki bazen na otvorenom. Park je otvoren 24 sata, i prepun je kafića i malih barova u kojima se možete okrepiti.

Najlepši park se nalazi na jugu grada – South park. U parku se nalazi nekoliko kafića, posebna staza za šetanje i biciklistička staza. Za ljubitelje ekstremne vožnje se nalazi put između drveća.

U centru se nalazi gradski park sa kafićima, ljuljaškama i jednom velikom fontanom. Ovde dolaze penzioneri da igraju šah.

Nešto manji, ali jako lep je park Doctor’s garden. U parku se nalazi staro drveće i igralište. Ukoliko se približite malim spomenicima, primetićete zapisana imena. To su imena poginulih ruskih lekara i medicinskih sestara koji su se borili protiv Turaka 1877. godine.

  1. godine je otvoren za javnost park Vrana. Nekada kraljeva rezidencija, danas raj i omiljeno mesto za relaksaciju među Bugarima. Plaća se 5 leva ulaznica. Ovde možete provesti pola dana.

U centru se nalazi i jedna mala botanička bašta, na istoku su parkovi Geo Milev i Zaimov, dok je na zapadu ogroman park West. Park West je slabo poznat među turistima na opštu radost lokalnog stanovništva.

Evo šta sve treba iskusiti u Sofiji:

Restorani u Sofiji

Sofija je grad starine i očuvane prošlosti, ali je i grad hedonizma.

U Sofiji se nalazi veliki broj odličnih kako tradicionalnih, tako i internacionalnih restorana. Najbolje od svega jeste odličan odnos cene i količine porcije. Naravno, jela su preukusna.

Među tradicionalnim restoranima gde možete probati autentične bugarske specijalitete i uživati u folklor performansu, nalaze se Pod Lipite i Vodenitzata. U oba restorana se cena prosečne večere kreće oko 40 evra.

U restoranu Manastirskata Magernitsa meni se sastoji od 160 jela koja se prave po bugarskim manastirima. Ovde se večera za dvoje kreće oko 50 evra.

U sve većem broju se otvaraju mali restorani – Before 10, Talents, Lavanda, Happy pig.

Među vegetarijancima su poznati restorani Slance i Luna (sunce i mesec) i Soul Kitchen. Za ljubitelje italijanske kuhinje su tu restorani Pastorant, Forno Chipollini itd. Za one kojima je meso najveća ljubav, tu je fast food restoran Boom Burger.

Ima i nekoliko suši barova, francuskih restorana, kao i azijskih koji bi trebalo da se nađu na vašoj listi šta posetiti u Sofiji.

Možete prezalogajiti i u barovima Raketa Rakia i Atelier.

Noćni život u Sofiji

Sofija vas neće izneveriti kada padne mrak. Brojni klubovi uveseljavaju goste do ranih jutarnjih sati, tako da su oni upravo odgovor na pitanje posle ponoći.

U Sofiji vrlo često gostuju poznati muzičari. Bez obzira šta slušate, postoji verovatnoća da će upravo u Sofiji da osvane vaš omiljeni bend ili DJ. Turistima iz Evrope su najzanimljiviji mali hipsterski barovi kojih u Sofiji ima dosta.

U klubovima Yalta i Chervilo se pušta elektronska muzika (uglavnom house). Ljubitelji retro muzike posećuju klubove LaRocca, Liqueur, Brillantine. Alcohol i Backstage su rokerska mesta. Postoje i piano barovi – Sinatra, Big Apple, My way.

Naravno, u najvećem broju se nalaze tzv. čalga (pop folk) barovi. Čalga je slična srpskom turbo-folku. Ističu se klubovi Sin City, Night Flight, Biad, Nai, Review itd.

U Sofiji provod traje preko cele nedelje, ali su petak i subota rezervisani za pravo noćno ludilo.

 

Nemojte da vas zavara melos čalge i blizina Sofije, te obavezno pre puta uzmite polisu putnog osguranja, koje će brinuti o Vama tokom celog Vašeg boravka u ovom glavnom gradu Bugarske.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *