Top 10 zimskih sportova
Planinski centri se u zimskom periodu pretvaraju u mesta gde se ljudi aktivno tokom dana bave svim vrstama zimskih sportova.
Osnovni zimski sportovi, od kojih su nastali razni drugi, su – skijanje, sankanje i klizanje.
Skijanje – najpopularniji zimski sport
Najpopularniji zimski sport jeste skijanje. Zimski turizam mnogih zemalja koje mogu da se pohvale planinama i dobrim snežnim prekrivačem je upravo baziran na skijalištima.
Skijanje je važna sportska disciplina Zimskih olimpijskih igara, i to od njenog početka. Prve Zimske olimpijske igre su održane u Francuskom ski-centru Šamoniju 1924. godine.
Za oca modernog skijanja se smatra Norvežanin Sondre Norhaim, poreklom iz Telemarka. Po toj regiji je i nazvan okret na skijama – telemark.
Osnovna podela skijanja je na alpsko i nordijsko skijanje. Nordijsko skijanje je poznato i pod imenom skijaško trčanje, a radi se inače o najstarijem vidu skijanja.
Razlikuju se tri stila nordijskog skijanja – slobodni stil, klasični stil i telemark. Za nordijsko skijanje se koriste skije i štapovi nešto duži nego kod alpskog skijanja. Skijaški vezovi su takvi da ne fiksiraju petu za površinu skije, i tako je omogućeno ljudima da hodaju.
Alpsko skijanje je svoj naziv dobilo prema planinskom vencu Alpi gde je počelo da se razvija specifično skijanje, drugačije od nordijskog. Alpski predeli, drugačiji od norveških, su glavni razlog zašto se skijanje promenilo kada je oprema u pitanju, ali i tehnika spuštanja i okreta.
Osnovne alpske takmičarske discipline su – slalom, veleslalom, spust, super-veleslalom.
Snoubording
Snoubording je rekreativna aktivnost i sport sličan skijanju, samo se za spuštanje niz staze koristi snoubord daska umesto skija. Takođe nema skijaških štapova. To sve utiče na drugačije držanje skijaša, kao i na samo spuštanje niz staze.
Snoubording je nastao u Americi 1960. godine kao kombinacija skijanja, surfovanja i skejtinga. Šerman Popen je osmislio snoubord dok je pokušavao svoju ćerku da nauči skijanju.
Snoubording je postao deo Zimskih olimpijskih igara 1998. godine.
Osnovni stilovi snoubordinga su – slobodni stil (freestyle), slobodna vožnja (freeride) i freecarve.
Sa snoubordom je moguće skakanje i izvođenje vratolomija na snegu, što je sa skijama nemoguća misija.
Najbolje destinacije za snoubordere!
Hokej na ledu
Neki sportovi se igraju na snegu, a neki na ledu.
Jedan od najdominantnijih i najdinamičnijih timskih igara na ledu jeste hokej. Reč hokej se prvi put pominje još u 16. veku.
Za zemlju hokeja se na prvom mestu drži Kanada gde su doseljenici iz Francuske i Engleske prvobitne oblike igre hokeja na travi preneli na kanadske zaleđene reke i jezera. Grad Kingston se drži za rodni grad hokeja na ledu, a Montreal za grad modernog hokeja.
Prva hokejaška utakmica se desila 1855. godine.
Prvobitno se koristila loptica, a potom pločica od tvrdo kuvane gume (puck).
Oprema hokejaša se sastoji iz para klizaljki, palice i zasebnih štitnika za sve delove tela – glava, zubi, vrat, ramena, grudi, laktovi, ruke, kolena i potkolenice, prepone. Golmani imaju veće kacige i bolju zaštitnu opremu jer su izloženiji udarcima pločice.
Takođe se razlikuju i oštrice na klizaljkama igrača i golmana. Igrači imaju zaobljene oštrice na svojim klizaljkama kako ne bi mogli da se povređuju između sebe.
Utakmica se odvija između dve ekipe. Svaka ekipa broji šest hokejaša.
Umetničko klizanje – sport za otmene
Umetničko klizanje možemo nazvati baletom na ledu.
Ljudi, sami ili u paru, u specijalno napravljenim kostimima se klizaju, skaču i izvode piruete na ledu. Njihovo klizanje je prilagođeno muzici uz koju plešu na ledu.
Umetničko klizanje je nastalo sredinom 19. veka. Prvobitno su korišćene klizaljke od drveta i kostiju, a onda od gvožđa i čelika.
Englez Robert Džouns je prvi poznati umetnički klizač, ali se ipak za oca umetničkog klizanja drži Amerikanac Džekson Hejns.
Umetničko klizanje, kao i hokej na ledu, su postali olimpijske discipline još tokom prvog održavanja Zimskih olimpijskih igara. Sredinom 20. veka je održano prvo svetsko takmičenje između parova, do tada su se odvojeno klizali i takmičili muškarci i žene.
Najbolji klizači na ledu dolaze iz Rusije i Amerike.
Skijaški skokovi – samo za odabrane
Skijaški skokovi su posebna sportska disciplina koja u sebi objedinjuje skijanje i skakanje u dalj. Skakaonica niz koju se spuštaju skijaši kako bi „poleteli“ je prekrivena snegom.
Prvi skijaški skokovi su se desili u Norveškoj. Pomenuti Sondre Norheim je prvi skakao bez štapa.
Prve skakaonice su takođe nastale u Norveškoj i bile su kratke za današnje pojmove. Na prvom mestu treba pomenuti skakaonicu u Holmenkolenu kod Osla. U Holmenkolenu se takmičenja u skijaškim skokovima održavaju od 1883. godine.
Prilikom takmičenja se ocenjuje stil skakača, i naravno, dužina skoka.
Razlikuju se tri vrste skakaonica – 90-metarska skakaonica, 120-metarska skakaonica i skijaška leteonica.
Što se tiče skijaških leteonica, može se dostići dužina skoka do 240 metara. Mali je broj skijaških leteonica na svetu.
Sankanje bobom
Bob su specijalno napravljene sanke, možemo ih slobodno nazvati – aerodinamične sanke. Bob može biti četvorosedan i dvosedan.
Muškarci se takmiče u četvorosedu, a žene u dvosedu.
Poenta u takmičenju jeste da se bobom takmičari niz zaleđenu stazu spuste u što kraćem vremenskom roku.
Bob se kao sport prvi put javio krajem 19. veka u Švajcarskoj. Švajcarci su običnim sankama pridodali mehanizam za kočenje i tako dobili bob. Prve staze za bob su izgrađene u Sankt Moricu u Švajcarskoj.
Prve bob-sanke su bile napravljene od drveta, da bi bile zamenjene metalom. Danas se prave od gvožđa i fiberglasa.
Sankanje bobom je olimpijska disciplina još od 1924. godine.
Karling
Karling je škotski nacionalni sport koji se igra na ledu. Danas su najbolji karling igrači na svetu Kanađani.
Karling je sport u kojem dva tima od po četiri igrača guraju teške polirane granitne kugle duž ledenog terena ka kružnoj meti iscrtanoj na samom ledu. Kugle su u proseku teške 20 kilograma.
Karling je 1924. godine bio deo olimpijskih igara, ali od tada pa sve do 1998. godine se nije ubrajao u olimpijske sportove.
Obuća za karling je takva da se na jednoj nozi nosi slajder koji služi za klizanje po ledu, dok se na drugoj nosi griper koji služi za sprečavanje klizanja po ledu.
Biatlon
Biatlon je još jedan zimski sport koji predstavlja kombinaciju dva sporta – skijaško trčanje i gađanje iz puške.
Domovina biatlona je Norveška.
Pre nego što je postao sportska disciplina, biatlon je bio deo norveške vojničke obuke.
U Austriji 1958. godine je održano prvo takmičenje u biatlonu, a posle dugogodišnjih rasprava je 1960. godine proglašen i olimpijskim sportom.
Biatlonsko takmičenje se sastoji od trčanja na skijama i koje je ispresecano gađanjem u 2 ili 4 navrata, pola iz ležećeg, a pola iz stojećeg položaja. Za svaku od promašenih meta, takmičarima se dodaju kazneni krug ili kaznene sekunde.
Pobednik je onaj koji istrči i ispuca sve što treba u najkraćem mogućem roku.
Takmičari sve vreme, dok trče po snegu, nose puške koje su u proseku teške oko 4 kilograma.
Sankanje i skeleton
Skeleton je zimski sport sličan sankanju. Razlika između klasičnog sankanja i skeletona jeste u položaju tela. Pri vožnji skeletona, takmičar leži potrbuške preko sanki, sa glavom na dole.
Poenta takmičenja jeste da se takmičar u što kraćem roku spusti niz zaleđenu stazu. On pokretima tela upravlja sankama i određuje brzinu kojom se spušta.
Skeleton je nekih godina bio deo olimpijskih igara, ali mnogo puta nije. Tek 2002. godine se pozitivno rešio i uobličio njegov status olimpijskog sporta.
Snoukajting
Među ekstremnim zimskim sportovima se ubraja snoukajting ili skijanje uz pomoć zmaja. Što se tiče najpreciznije moguće definicije ovog sporta, radi se o kombinaciji paraglajdinga i snoubordinga.
Snoukajting je za sve one željne adrenalinskog šoka u zimskim uslovima.
Bez obzira da li se nekim zimskim sportom bavite amaterski ili profesionalno, pre nego što stanete na skije, sanke, snoubord ili klizaljke, i obavezno putno osiguranje sa ski rizikom.
Šta sve nudi osiguranje sa ski rizikom?
