Da li se mučite sa snom bez obzira koliko ste umorni? Da li se budite u pola noći i ostajete budni satima, nervozno posmatrajući vreme koje prolazi?

Svaki čovek ima drugačiju potrebu za snom i nije svakome odmor potreban u istoj meri. Zato što su ljudi različiti i svako ima svoju potrebnu dozu sna, insomnija se izražva kod ljudi koji spavaju nekvalitetno ili nakon spavanja nefunkcioništu normalno.

Iako provodite 8 sati u krevetu ponekad se osećate iscrpljeno tokom dana i možda upravo imate insomniju.

Klasični simptomi nesanice:

1. Teško utonete u san­?
2. Mučite se da ponovo zaspite ukoloko se probudite u toku noći
3. Budite se prerano ujutru?
4. Oslanjate se na tablete za spavanje ili alkohol da lakše zaspite?
5. Ne osećate se odmorno nakon sna?
6. Iritatno se osećate tokom dana i nervozno?
7. Teško vam je da obavljate dnevne obaveze?

Faktori koji utiču na bioritam

Svaki čovek imaj svoj cirkularni ritam življenja. To podrazumeva kako njegovih 24h dnevno izgledaju. Kada ustaje, kako se hrni, da li vežba, radi, kada leže da spava… U sklopu ove dnevne rutine organizam se navikava odnosno stvara bioritam kada mu odgovara san. Ukoliko dolazi do poremećaja tog ritma, remeti se i sam san.

Starenje igra važnu ulogu u spavanju. Nakon 40e godine naše navike tokom spavanja se menjaju. Češće se budimo i san nam nije dovoljno kvalitetan. Kada smo mlađi čvršće spavamo i nije nam potrebno mnogo sna da bi bili odmorni.

Stres koji izazivaju ispiti, rokovi, materijalni ili socijalni problem, problemi bilo koje prirode utiču i na to kako ćemo zaspati. Potrebno je vremena da se isključimo od tog “mozganja” i utonemo u san. Najlakše bi bilo da ljudi nauče da se isključe od misli kada je vreme za spavanje.

Na primer to umeju deca. Roditelji ili crtani film ih uspava i prosto se isključe od svih misli. Neki psiholozi savetuju da je dobro napisati šta sve nas čini stresnim tokom dana id a sutradan pokušavamo da se rešimo tog stresa.

Kofein, nikotin i alkohol veliki faktori koji utiču na nesanicu.  Kofein koji ostaje u vašem organizmu i do 14h pored nesanice izaziva u čoveku i veliku anksionzost. Nikotin ponekad deluje ljudima kao sedativ, koji smiruje, ali nije tako.

Takođe otežava san, baš kao i alcohol. Ove supstance izazivaju znojenje, dehitradaciju, glavobolju  i čovek nikako se ne budi odmoran.

Usled lošeg spavanja vaše celo telo se napreže i često zauzimamo loš položaj u snu, te se budimo ukočenog vrata ili sa bolovima u leđima. U ovakvim sitacijama dobre je odratiti jutarnje vežbe, istegljivanje ili blagi kardio.

Preporuka je da počnete sa treniranjem nekog od najboljih plesova .

A tu je i Hrono ishrana.

Najčešći uzroci insomnije

Nije lako pronaći pravi uzrok insomnije. Uglavom može biti emotivnog porekla- stres, anksioznost, depresija. Mada ponekad može biti i celokupna rutina oko vaše pripreme za spavanje. Ako poremetite san i kasno legnete usled nekih obaveza, ili prerano ustajete a organizam vam nije navikao na to, takođe može biti uzrok.

Ponekad insomnija traje samo par dana, pogotovo kada je uzrokovana nekim privremenim stresom. Međutim hronična pak, traje dosta duže i uzroci mogu biti teži.

Anksionznost i depresija su najčešći razlozi sa tešku insomniju. Ponekad to može poteći i od neke traume ili stresa koje donosi svakodnevnica.

Medicinski problem ili neka lakša bolest takođe može dovesti do nesanice. Čak i alergija ili lakša upala grla dovodi čoveka u opterećenje usled kojeg ne može da zaspi.

Mnogi lekovi kao što su hormoni ili antidepresivi sadrže kofein koji ubrzava rad srca i teško disanje osporava san.

Trebalo bi da povedere računa o sledećim stvarima:

1. Da li vama je soba u kojoj spavate previše osvetljena?
2. Da li gledate dugo Tv, igrate igrice ili gledate u mobilni do kasno?
3. Da li pijete ili jedete nešto neposredno pred spavanje?
4. Da li radite gimnastiku kasno u noć?

Ukoliko su vaši odgovori pozitivni, ovo su jedni od uzroka za insomniju koju imate.

Lečenje nesanice

Bilo bi dobro da krenete da zapisujete šta radite neposredno pred san. Uvidećete da ukoliko vam se neke radnje ponavljaju koje nisu dobre za pred spavanje, su upravo razlog što ste tih noći slabije spavali.

Pokušajte da ustalite svoju satnicu sna, odnosno kada ćete uveče leći, a kada ustati. Izbegavajte popodnevne „dremke“. Ovo vam oduzima od noćnog sna.

Izbegavajte kafe, nikotin, alkohol. Sve ovo ubrzava puls i teže vam je da spavate. Izbegavajte kasne obroke noću, pogotovo stvari koje se teško vare kao što su testa, začini, ugljeni hidrati. Sve što vam želudac bude duže vario teže ćete zaspati.

Radite vežbe i gimnastiku ali ujutru posle doručka ili pre njega. Vežbe su dobre za celokupan organizam.

Ukoliko ste svesni da je vaša insomnija izazvana stresom možda je vreme da se posvetujete sa psihoterapeutom koji će vam pomoći da pronađete uzrok stresu kao i kako da ga prevaziđete. Često se stres javlja usled problema na poslu, sa porodicom ili sopstvenog samopouzdanja.

Stres je najlakše prevazići razgovorima. Neki put opuštanje poput joge i dubokog disanja uz poznato – izbrojte do 10, može dosta opustiti čoveka.

Lekovi protiv nesanice – da li je dobro konzumirati ih?

Ponekad mislite da je najlakše podvrgnuti se lekovima ali nije tako. Pilule samo privremeno utiču na vaš mozak i mišiće ali to nije trajno rešenje.

Postoje mnoge biljke koje mogu da vam pomognu i time se lečite na prirodnoj bazi. Čaj od limuna i kamilice može a vas opusti i pomogne mnogo više.

Isto tako lučenje melatonina usred sunčanja na primer, opušta organizam, tako da su ljudi uglavnom posle sunčanja umorniji i opušteniji.

Razvijte bolje navike pred spavanje

Pobrinite se da vam spavaća soba bude zamračena i prijatne temperture. Krevet mora da vam bude udoban. Držite zatvorene prozore ako ima spoljne buke.

Čitajte knjigu ili sušajte laganu muziku pred san. Isključite TV, montitor kompjutera i svu veštačku svetlost red spavanje.

Pokušajte da što manje radite noću. Iako veliki broj ljudi uključuje noć u svoje radne sate od kuće ovo može biti nezgodno zbog rutine spavanja.

Nemojte da jedete u krevetu ili radite iz ležećeg položaja.

Saveti ukoliko se probudite u pola noći i ne možete zaspati

Duboko disanje. Probajte da udišete što dublje i izdišete. Koncentiršite se na disanje i ponovite ovo nekoliko puta.

Istegnite mišiće. Udobno lezite i protegli te se. Od stopala sve do prstiju na ruku. Ponovite to nekoliko puta.

Meditacija. Sedite u tišini i pokušate da se koncentrišete na disanje i opuštanje ili neke lepe slike poput talasa na moru i toplog sunca.

Nikako ne razmišljajte o snu. Ukoliko krenete da razmišljate o tome kako morate zaspati mozak će vam se opteretiti. Pokušajte da ne mislite o snu već o nekim opuštajućim stvarima.

Ukoliko se osećate jako razbuđeno, uzmite da čitate knjigu. Nešto što će vas opustiti i zaokupirati misli.

Ovi metodi moraju da vam postanu rutina i verujete da će vam pomoći. Svaki put kada se pripremata za spavanje možete ih ponoviti.

Pored disciplinovanog načina života, svakako za preporuku je povoljno životno osiguranje.