Kako sprečiti moždani udar – simptomi, uzroci, preventiva

Evo kako sprečiti moždani udar ako znamo koji su simptomi i kako ih prepoznati. Koja je preventiva i kako da živimo sa posledicama šloga i šta je to u stvari?

Da li ste znali da svakih šest minuta u svetu jedan čovek doživi moždani udar? To je zaista zabrinjavajuća i zastrašujuća činjenica.

Čini se da čovek u 21.veku ima mnogo lagodniji i lakši život u odnosu na one ljude koji su živeli pre sto godina.Činjenica je da je tehnološki razvoj u mnogome doprineo ljudskoj rasi. Ipak,s tim olakšicama došla je veća količina stresa, koji je postao glavni uzročnik mnogobrojih opasnih i teških bolesti.

Poznato je da je upravo stres odgovoran za mnogobrojne zdravstvene probleme, među kojima je na prvom mestu moždani udar.

Veoma brz način života, nedovoljno vremena za odmor, nepravilna ishrana, korišćenje duvana i drugih opasnih supstanci samo su neki od uzroka nastanka bolesti. Ne samo moždanog udara, već i mnogih drugih ozbiljnih oboljenja.

U razvijenim zemljama moždni udar je drugi po redu uzročnik smrti kod žena i peti kod muškaraca. U Srbiji je još alarmantnija situacija, prvi na listi uzroka smrti kod žena i drugi uzrok smrti muškaraca upravo je moždani udar.

Kako prepoznati simptome moždanog udara?

kako sprečiti moždani udar

Trnjenje ruku i nogu

Često možemo čuti da se ljudi žale na trnjenje ruku, nogu i nelagode u predelu grudnog koša. Jedan od najpoznatijih i najčešćih simptoma ovog stanja su oduzetost ekstremiteta, ruke, noge ili lica najčešće na jednoj polovini tela.

Zbog smanjenog protoka kiseonika do mozga, koje i uzrokuje ovo stanje, oduzima se neki deo tela.

Simptomi moždanog udara – Otežan govor

Pored toga, otežan govor, gubitak ravnoteže, zamućenost vida još su neki od pokazatelja  da se nešto ozbiljno dešava u organizmu.

Već pri prvim signalima potrebno je otići u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Jaka glavobolja

Jaka glavobolja, praćena mučninom i povraćanjem može da ukazuje  na opasno stanje poznato kao šlog.

Problemi sa vidom,nejasne i duple slike, zbunjenost samo su neki od simpotomi ovog stanja opasnog po život.

Gubljenje ravnoteže i slaba koordinacija pokreta

Usled slabog protoka krvi u mozak i nedostatka kiseonika dolazi do slabe koordinacije pokreta u ekstremitetima i često do pada ili nestabilnog držanja tela.

Često je narušena ravnoteža pa se telo zanosi u jednu ili drugu stranu, što dovodi do nesigurnosti u hodu. Svi ovi simptomi nikada nisu sami već se javljaju udruženi sa drugim tegoba.

Brza reakcija već kod prvih simptoma spašava život

kako sprečiti moždani udar

Šlog se može sprečiti i lečiti, ali se mora reagovati brzo.

Zato je bitno da svako može da prepozna osnovne simptome i da zatraži lekarsku pomoć u prva tri ili četiri sata od početka tegoba, jer se u tim prvim satima može dosta uraditi.

Što više vreman prođe od prvih simptoma to su šanse za izlečenje sve manje.

Šta je to nemi moždani udar

Ovaj pojam je sve češći u savremenoj medicini. Ova vrsta moždanog udara ili šloga specifična je po tome što nema standardne simptome, već se dešava da prođe bez ikakvih nagoveštaja.

Tako se tokom nekih drugih pregleda ili kontrola magnetnom rezonancom može utvrditi da je neko imao takozvani „nemi“ moždani udar.

To je moguće utvrditi, jer su uočljive promene na mozgu koje su karakteristične za klasični moždani udar.

Ovo oboljenje je jako opasno zbog toga što se često ponavlja a da toga nismo ni svesni, pa samim što se bolest ne leči može dovesti do smrtnog ishoda.

Najrizičnije grupe koje su podložne moždanom udaru su starije osobe, osobe koje imaju povišen krvni pritisak, kao i dugogodišnji pušači.

Kako sprečiti moždani udar?

Moždani udar nikada ne dolazi potpuno neprimetno. Pre samog šloga organizam prolazi kroz neke faze, najčešće se stvaraju manji krvni ugrušci, koji prouzrokuju neke blaže tegobe, koje mnogi ljudi zanemare.

Osećaj umora, slabosti, bolovi u grudima, slabiji vid, samo su neki od upozorenja da se u našem organizmu dešava nešto loše.

Oslušnite svoj organizam i obratite pažnju na ono što vam poručuje, jer na taj način možete učiniti mnogo da sprečite dalji razvoj bolesti.

Uzroci nastanka moždanog udara

kako sprečiti moždani udar

Glavni uzrok nastanka šloga jeste nedostatak kiseonika u mozgu.

On  nastaje usled toga što krvni ugrušak, tromb, zapuši krvni sud, arteriju u mozgu, pa tako mozak ne može da se snadbe sa dovoljnom količinom kiseonika.

U nekim ređima slučajevima se dešava da krvni sud pukne. Oba uzroka su usko vezana za visok krvni pritisak, pa se samom regulacijom njega može sprečiti i nastanak infarkta.

Sprečite nastanak tromba

Stvaranje krvnih ugrušaka nastaje postepeno, najčešće se krvni sudovi oštećuju tokom života, a ako ne vodimo računa o tome dolazi do toga da se stvaraju trombovi.

Oni mogu da se kreću kroz krvne sudove, a kad dodju do nekih suženja ili se nađe više trombova u isto vreme dolazi do zapušavanja krvnih sudova i do komplikacija.

Da biste sprečili nastanak tromba morate koristiti adekvatne lekove, koji omogućavaju da se ti krvni ugrušci razgrade i nesmetano prođu kroz krvne sudove. Takođe, alternativna medicina nudi brojne medikamente koje pomažu u jačanju krvnih sudova i sprečavaju zgrušavanje krvi.

Naročito su ugroženi pacijenti koji boluju od ateroskleroze, bolesti krvnih sudova, koja s godinama sve više uništava krvne sudove, oni se sužavaju i na njima se prave neravnine što je predispozicija za zakrčenje i nastanak tromba.

Preventiva kod moždanog udara

S obzirom na to da je moždani udar postao poput epidemije, ono što je najbitnije da ljudi shvate je to da treba bolest preduprediti i ne dozvoliti da se dogodi.

Dakle, prevencija je ono što je najbitnije. Ovo naročito važi za ljude koji u svojoj porodici već imaju dijagnostikovano ovo oboljenje.

Preventivni pregledi, kao i kontrola kod hroničnih bolesnika i uzimanje propisane terapije dovode do stabilizacije zdravstvenog stanja obolelih. Samim tim sprečava se dalji razvoj bolesti i dodatnih komlikacija. Redovnim kontrolama i vođenjem zdravog života moždani udar se može sprečiti.

Istraživanja su pokazala da uz pomoć savremenih metoda lečenja može da se spreči čak 80 procenata moždanih udara.

Postoje faktori na koje ne možemo da utičemo kao što su starenje, pol, rasa i gentetske predispozicije, ali i oni koji zavise od nas samih.

U drugu grupu, na koju možemo uticati odgovornim ponašanjem su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišen holesterol i trigliceridi u krvi.

A dugogodišnje pušenje, konzumiranje alkohola, kao i korišćenje kontraceptivnih pilula sa velikom količinom hormona.

Pored svega  ovoga način života je veliki okidač za nastanak različitih bolesti, fizička neaktivnost, loša i neredovna ishrana, nedovoljno sna, kao i svakodnevni stres.

Preporuka je da se razmotri nešto što se zove porodična preventiva u smoslu životog osiguranja.

Koje su posledice moždanog udara?

Untitled design

Osobe koje dožive moždani udar u najvećem broju slučajeva ostaju trajni invalidi. Stepen invaliditeta zavisi od jačine infarkta i toga koliko je brzo pristupljeno lečenju.

U prvih nekoliko sati može se mnogo uraditi na tome da se povrate funkcije mogza koje su ugrožene nedostatakom kiseonika. Ipak, posledice u velikom broju slučajeva ostaju do kraja života.

Najčešće su to nemogućnost hoda, oduzetost jedne polovine tela, delimična ili potpuna nemogućnost govora, smetnje u vidu i drugi problemi.

O takvim pacijentima je potrebno da brine neko drugi i to poprilično opterećuje kompletno društvo.

Šta je osiguranje u slučaju nastanka teže bolesti?

Redovnim sistematskim pregledima do zdravlja

S obzirom na to da ova bolest dostiže srazmere epidemije društvo se proteklih nekoliko godina sve više okreće edukaciji ljudi i prevenciji ove bolesti.

Redovni sistematski pregledi su postali sastavni deo gotovo svih velikih kompanija, koje od svojih zaposlenih zahtevaju da jednom godišnje odrade kompletne preglede.

Time se stvara navika da se redovno kontroliše zdravlje, a takođe i da se spreči nastanak ozbiljnih bolesti. To kompanijama više odgovara nego da plaćaju radnike koji su na bolovanju zbog različitih teških oštećenja i invaliditeta.

Iako muškarci češće oboljevaju od šloga, kod žena je veći procenat smrtnosti nego kod muškaraca. Žene su zbog hormonskih promena, kao što je menopauza, podložnije ovoj opakoj bolesti.

Zbog nekih loših navika u mlađim i srednjim godinama, pušenje, gojaznost, dijabetes stvara se podloga da se u kasnijim godinama dođe do neželjenih bolesti poput moždanog i srčanog udara.

Zato svaki pojedinac za sebe mora da vodi računa o tome kakav život vodi, koliko može da utiče na to da spreči nastanak bolesti i podigne kvalitet života na što veći nivo.

Jer mnogo toga možemo uraditi za svoje zdravlje ukoliko imamo svest o onom što nas može zadesiti. Kao osnovna preventiva najbolje je da bude lako i dostupno zakazivanje pregleda koje se najlakše ostvaruje sa dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem, koje je danas skoro svima povoljno.

Povezani članci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *