Veliki broj ljudskih života se završi iz razloga što se ne prepoznaju prvi simptomi infarkta srca. Zbog neznanja da treba brzo i pravilno reagovati kada se prepoznaju ti simptomi.

Kako nastaje srčani udar

Srčani udar, odnosno infarkt miokarda nastaje zbog toga što naglo prestane da protiče krv kroz krvne sudove srca koji srčanom mišiću donose kiseonik i hranljive materije tako da deo srčanog mišića koji nije dovoljno snabdeven krvlju počinje da odumire.

Najčešći uzrok nastanka srčanog udara

Najčešći uzroci za nastanak srčanog udara a na koje možemo uticati jesu: Povišen holesterol u krvi. Visok procenat triglicerida u krvi. Pušenje. Dijabetes. Gojaznost. Alkoholizam. Povišen krvni pritisak. Fizička neaktivnost.

Međutim, često uzroci nastanka srčanog udara budu i oni činioci na koje ne možemo da utičemo a to su  nasledni faktor kao i pol osobe.

Simptomi srčanog udara

Simptomi srčanog udara mogu biti različiti, mada u većini slučajeva su specifični i prepoznatljivi.

Tipičan simptom srčanog udara jeste zapravo bol i nelagodan pritisak u grudnom košu  koji se širi preko vrata i vilice prema levom ramenu i levoj ruci.

Zatim, nagla vrtoglavica, muka i nagon na povraćanje, obilno preznojavanje, nagla slabost i malaksalost organizma. Kao i osećaj gušenja, odnosno nedostatak vazduha koji je često praćen velikim strahom od smrti.

Međutim, bol kao najtipičniji simptom srčanog udara, na primer kod dijabetičara veoma često izostane, jer su kod njih, zbog povišenog šećera u krvi, nervi (prenosioci osećaja bola) oštećeni.

Bol koji nije u predelu grudnog koša kao simptom srčanog udara

U najvećem broju slučajeva bol kod srčanog udara javi se, odnosno, počne u predelu grudnog koša i širi se dalje kako je napred u tekstu opisano.

Međutim, navedeni bol u grudima ne mora  ponekad uopšte da se javi kao simptom srčanog udara, već umesto njega nastane neprijatnost u drugim delovima organizma.

Ponekad, osoba koju je zadesio srčani udar može osetiti bol u levoj ili desnoj ruci  i to zavisi od toga koji je deo srčanog mišića pogodio udar.

Umor kao simptom srčanog udara

Naročito kod ženske populacije, kao predznak za srčani udar može biti malo intenzivniji umor.

Ovakav umor se najčešće pojavljuje nekoliko dana pred srčani udar. Zato, konstantan umor i malaksalost ne treba tumačiti da su posledica klimatskih uslova, naročito ih ne treba pripisivati prolećnom umoru.

Kada osetite učestali umor i malaksalost odmah idite lekaru.

Ubrzan i nepravilan puls kao simptom srčanog udara

Ono što ne mora da bude zabrinjavajuće, bar kako lekari kažu, to je povremeno preskakanje otkucaja srca.

Ali, ako se desi da je puls često ubrzan i nepravilan pa je uz to praćen i vrtoglavicom, gubitkom daha i osećajem slabosti, onda to može biti pokazatelj srčanog udara.

Pojačano znojenje kao simptom srčanog udara

Ukoliko se desi da vas iz čistog mira oblije hladan znoj dok vi na primer sedite i čitate knjigu, gledate tv, moguće je da je došlo do srčanog udara. Hladan znoj je jedan od čestih simptoma srčanog udara.

Oticanje kao simptom srčanog udara

Prilikom srčanog udara može se desiti da se nakupi tečnost u telu čija je posledica oticanje trbuha, člankova na stopalima, zatim, oticanje nogu.

Takođe se može desiti da se naglo ugojite a ponekad i da izgubite apetit.

Slabost kao simptom srčanog udara

Ponekad se može desiti da osoba oseti jaku i neobjašnjivu slabost  nekoliko dana pre nastupanja srčanog udara.

Takođe se trajanje te slabosti može produžiti i za vreme dok traje infarkt.

Zato, ukoliko vam hodanje ili obavljanje nekih lakših poslova predstavlja veoma veliki napor, potrebno je da se odmah obratite vašem lekaru.

Šta da uradite kada prepoznate simptome srčanog udara?

Ono što statistika pokazuje jeste to, da preko 50% ljudi koji su imali infarkt nisu odmah zatražili pomoć lekara već su čekali preko dva sata pre nego što su pozvali hitnu pomoć, a to je, naravno, greška.

Ono što treba da uradite, ukoliko prepoznate neke od napred opisanih simptoma, jeste to da odmah pozovete hitnu medicinsku pomoć i da jasno i kratko opišete tegobu koja vas je zadesila.

Takođe je potrebno, da se doslovno pridržavate preporuke koju ste dobili prilikom poziva hitne pomoći i da pre nego što ista dođe, ako ste u mogućnosti, pripremite sva prethodna medicinska dokumenta ukoliko ih imate.

Postoje sitacije u kojima neko nije u mogućnosti da pozove hitnu medicinsku pomoć jer npr. nema telefon i dr., tada je potrebno bolesnika što pre odvesti u najbliži dom zdravlja ili bolnicu.

Da li se i kako leči srčani udar?

Srčani udar, odnosno, infarkt miokarda danas se u velikom broju slučajeva izleči. Postoje dva načina putem kojih se leči infarkt srca i to:

-lekovi koji pomažu da se otopi krvni ugrušak (tromb) u krvnom sudu srca i

-mehaničko otvaranje začepljenog krvnog suda putem uvođenja specijalnih žica, balona, stentova, katetera u krvne sudove srca.

Ono što je najvažnije znati u vezi sa ovom bolešću jeste to da na vreme treba početi sa lečenjem. Čak u prvim satima kada se prepoznaju simptomi ove bolesti.

Međutim, način lečenja ove bolesti zavisiće i od toga da li bolesnik boluje i od neke druge bolesti.

Na primer, ako je bolesnik ranije imao šlog (moždani udar) jer je doživeo moždano krvarenje, u tom slučaju se od srčanog udara ne može lečiti lekovima već će se lečiti metodom mehaničkog otvaranja začepljenog krvnog suda.

Statistik je pokazala da su bezbrižniji oni ljudi koji imaju polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, iz razloga što im je dostupno brzo zakazivanje pregleda.

Ko sve može da oboli od srčanog udara?

Danas se često može čuti kako je od infarkta srca preminula osoba mlađe životne dobi.

Statistički podaci pokazuju da od brojnih oblika kardiovaskularnih bolesti u Srbiji svakog sata premine šest osoba. Od kojih svaka osma osoba ima između dvadeset pet i šezdeset četiri godine života.

Ono što lekari kardiolozi zapažaju jeste to da je sve više mladih koji obolevaju od bolesti srca.

Od bolesti srca i krvnih sudova ne obolevaju samo striji i muškarci. Navedena bolest pogađa veoma često i žene i decu.

Da li se ponovo može doživeti srčani udar?

Naravno da se nakon prebolelog srčanog udara može desiti ponovni, naročito ukoliko niste poštovali sve savete koje vam je dao kardiolog posle prvog srčanog udara.

Preboleli ste srčani udar, šta dalje?

Nakon što ste preboleli srčani udar najvažnije je da odaberete svog kardiologa čije ćete savete poštovati.

Naravno da je potrebno da redovno uzimate lekove koji su vam prepisani i da pratite njihove efekte na vaš organizam, naročito ako se njihovom upotrebom pojave neželjeni efekti.

Takođe, potrebno je da redovno odlazite na kardiološke kontrole kao i da lečite i druge bolesti ukoliko ih imate. Ono što je veoma bitno jeste to da se, ukoliko uočite nekakve nove tegobe, odmah javite vašem kardiologu.

Osim toga, osobe koje su imale srčani udar, pa su puštene iz bolnice kući, moraju da promene svoju ishranu. Kao i svoje navike onako kako ih bude posavetovao lekar.

Šta uraditi da ne dođe do srčanog udara?

Hranom protiv srčanog udara

Napred u tekstu je već opisano da je jedan od najčešćih uzroka nastanka srčanog udara a na koji se može uticati povišen holesterol u krvi zatim visok procenat triglicerida u krvi, gojaznost itd.

Stoga je veoma bitno da se u organizam ograničeno unose masti (pre svega životinjskog porekla), slatkiši i so.

Da li pušenje izaziva srčani udar

Nikotin je višestruko štetan za ljudski organizam jer utiče na povećanje pritiska, holesterola i omogućuje nastanak tromba u krvnim sudovima.

Osobe koje su pušile cigarete dugi niz godina pre nastanka srčanog udara, najbolje će sačuvati svoje zdravlje ukoliko prestanu da puše.

Međutim, ukoliko i dalje nastave sa pušenjem rizikuju da ponovo dožive srčani udar.

Gojaznost i srčani udar

Jedan od preduslova  za srčani udar jeste i ateroskleroze od koje češće obolevaju osobe koje su gojazne. (patološki proces u kojem dolazi do taloženja masnih supstanci, holesterola itd. u unutrašnjem zidu arterije)

U situaciji kada je osoba doživela srčani udar, a gojazna je, ono što je vrlo bitno jeste to da treba da smrša.

Međutim, stroge i brze dijete nisu preporučene jer su nezdrave, pa je stoga potrebno postepeno mršaviti uz savet lekara.

Fizička aktivnost i srčani udar

Dokazano je da ljudi koji se bave sportom duže žive a i opšte je poznato da se bavljenjem sportom pozitivno utiče na ljudsko zdravlje, te da se vežbanjem čuva organizam od niza bolesti i poremećaja.

S tim u vezi, veoma je važno da upražnjavate neku od fizičkih aktivnosti. Međutim, ukoliko su kod osobe povećani rizici za srčani udar, potrebno je konsultovati se sa kardiologom koji će odrediti intenzitet kojim se mogu ivoditi vežbe.

Ono što sigurno neće škoditi je šetnja, lagano trčanje  i vožnja bicikla u prirodi.

Stres i srčani udar

Danas su ljudi zbog užurbanog načina življenja mnogo više izloženi stresu nego ranije tako da su skoro izgubili sposobnost da aktiviraju prirodnu reakciju opuštanja.

S obzirom da je stres postao svakodnevica ljudskog života zasigurno se može reći da je veoma štetan i opasan po zdravlje.

Da biste izbegli stres potrebno je da se dovoljno odmarate, slušate umirujuću muziku, lagano vežbate, okružite se pozitivnim osobama, boravite u prirodi što više, umesto kafe da uzimate čaj itd.

Srčani udar i lekarske kontrole

Najvažnije je da redovno odlazite kod lekara kako biste kontrolisali pritisak, masnoće i šećer u krvi i na taj način rizik da se dobije srčani udar sveli na najmanju meru.

Osobe koje imaju visok krvni pritisak trebalo bi da redovno uzimaju propisanu terapiju a dijabetičari da se pridržavaju lekarskih uputstava o ishrani i načinu života.

Najbolja preporuka je da idite redovno kod lekara na kontrole, naročito za starije osobe, a za mlađe od 50 godina je polisa životnog osiguranja koja može da bude i vid štednje.