Nema majke koja se u nekom momentu dok šeta malu bebu u kolicima nije zapitala  „kad će moje dete ovako samo da se igra“. Ili „blago njoj ona čita novine, a dete trčka okolo i samo se zabavlja na svoj način“…

Međutim,iako vam se čini da to nikad neće doći,  taj period ranog detinjstva brzo prođe. Sa sobom donosi neke nove brige i nove izazove.

Polazak u školu tj. u prvi razred predstavlja veoma važan momenat, kako u životu deteta tako i u životu roditelja.

Tek tada shvatite koliko vreme brzo prođe i čak ni vi ne možete da poverujete da je vreme da vaše ljubimče dobije svoje obaveze i da nauči da bude odgovorno.

Mnoge roditelje muče razna pitanja koja su vezana za kretanje deteta u prvi razred. Mnogi traže pomoć stručnjaka za polazak u školu ili savete kako da detetu učine što lakšim taj prvi škole.

Uz puno strpljenja, razumevanja, ljubavi vaš mališan će lagano uploviti u taj novi period svog života, u kojem ga čekaju razni izazovi.

Pomozite svom detetu tako što ćete slediti ovih 10 preporuka za polazak deteta u prvi razred koje svetuju psiholozi, a potvrdu daju i već iskusni roditelji.

1. Ne pravite od škole bauk

Deca često prihvataju stavove odraslih o pojedinim stvarima,  pa tako ako imate odbojnost prema nekoj osobi, hrani ili instituciji, veoma je izvesno da će i vaše dete imati upravo takav odnos kao i vi.

Zbog toga je bitno da detetu školu predstavite kao nešto što je pozitivno. Kao mesto gde će steći nove prijatelje, gde će imati vremena za upoznavanje i učenje kroz igru i druženje.

Nikako ne treba detetu govoriti o učiteljima kao o nekom ko će „sad tamo njih da sredi“. Tako se učitelji stavljaju u negativnu konotaciju i deca ih odmah gledaju kao „neprijatelje“.

Najbitnije je da deca u samom početku u prvi razred na nastavnike i prosvetne radnike gledaju kao na nekog ko je tu da im pomogne. Da su oni sve samo ne neko ko je tu da njih „dovede u red“.

Kad dete stekne pozitivan stav prema instituciji škole i učitelja dete se za kratko vreme adaptira na novu sredinu, decu, prostor, ljude.

2. Radne navike deteta su ključ uspeha

Mnogi roditelji greše u vaspitanju dece, jer ih prezaštićuju i ne dozvoljavaju da sami pokušaju i kroz svoje greške i pokušaje nauče kako se određene stvari rade.

Dečije rukice su male, možda neće moći odmah da odnesu sami punu čašu vode do stola, ali to ne znači da detetu ne treba pružiti priliku, naspite manje vode u čašu i pustite da dete pokuša.

Čak i ako iz prvog pokušaja ne uspe, nije smak sveta, iz drugog, trećeg će uspeti. Tako je i sa drugim bitnijim stvarima u životu. Potrebno je strpljenje i puno truda da biste decu osamostalili. A i dali im mogućnost da rade sami stvari shodno njihovom uzrastu.

Ovo je samo primer kako se detetu od ranog detinjstva stvaraju radne navike. Takođe i kako se dete postepeno uvodi u svet odraslih.

Postoje različite preporuke šta dete u određenom uzrastu može da uradi. Uz vašu pomoć recimo, petogodišnjak, može da postavi sto, sipa sam sebi vodu sa česme, opere ruke, umije se, skloni svoje igračke, namesti sobu, zategne krevet u kojem spava.

Možda neće biti kao kad vi to uradite,ali je bitno dete podsticati jer to je korak ka zdravim radnim navikama.

Naučite dete da samo veže pertle.

Da se obuče i obuje.

Da spakuje knjige.

Da uredno složi za sobom garderobu.

Svim ovim stvarim pomžete detetu da kad krene u školu može opušteno i bez stresa da boravi nekoliko sati bez vaše pomoći.

3. Emotivna zrelost deteta

Polazak deteta u školu je  promena okruženja koja izaziva osećaj nesigurnosti i straha. Iako za vas polazak deteta u školu predstavlja zadovoljstvo, trebalo  bi da se potrudite da to bude isto i za vaše dete.

Pričajte detetu o školi, kako polazak u školu daje nova druženja. O tome šta tamo može da očekuje, o tome kako funkcioniše škola, objasnite mu koja je svrha njegovog odlaska tamo.

Nije lako dete zadržati da sedi u klupi mirno 45 minuta, tako da je potrebno dete uputiti u to, da mu to ne bude kazna ili stres nego nešto očekivano i prihvatljivo.

Ukoliko imate mogućnosti možete dete odvesti do školske zgrade, prošetati školskim dvorištem i upoznati dete sa ambijentom. Ponovite to nekoliko puta tako da detetu to postane poznato okruženje u kojem će se osećati prijatno.

Učiteljica je bitna figura u životu svakog đaka, pa  dete ne bi trebalo da čuje loše komentare o njoj. O učiteljici treba da se stvara pozitivna slika i pozitivan stav.

Ako dete od samog početka zavoli učiteljicu i nauči da se prema školi i učitelju ponaša prikladno i pristojno, veoma je izvesno da će tako ostati i tokom celog školovanja.

4. Uticaj sna na raspoloženje deteta

U različitoj dobi je deci potrebna različita dužina sna.

Deca koja nemaju kvalitetan i dovoljno dug san su često razdražljiva i nervozna. Samim tim njihova koncentracija brzo opada i nastaju problemi sa pažnjom i pamćenjem.

Polazak deteta u školu i prvi razred menja dosadašnju organizaciju.

Kako dete raste njemu je potrebno manje sna, jer se mozak razvija sporije. Što je dete mlađe mozak se brže razvija, pa je preporuka da pored noćnog sna dete do 5 godine ima i kratak popodnevni odmor.

Istaživanja pokazuju da dete između 6 i 10 godina treba da spava 10-11 sati dnevno da bi moglo dobro da funkcioniše preko dana. Pri tom taj san treba da bude kvalitetan, bez prekida, u kontinuitetu.

Dakle, nekoliko meseci pre nego što dete krene u školu, treba povesti računa o tome kad dete odlazi u krevet na spavanje, da bi imalo dovoljno vremena da se dobro naspava kako bi bilo spremno za sve obaveze u toku dana.

Takođe, obroci su jedna od najbitnijih fizioloških potreba deteta. Pokušajte da obroke kod kuće uskadite sa vremenom u kojem će dete imati obroke u školi. Svaki roditelje je nekad bio u prilici da vidi koliku nervozu može da izazove glad kod dece.

Samim tim, zbog nedostatka hraniljivih materija i šećera usporava se rad mozga što znatno umanjuje spobobnost deteta da usvaja nove stvari.

5. Pred polazak u školu naučite dete osnovne informacije o sebi

Nezavisno do toga da li vaše dete treba da krene u školu ili ne, opšta preporuka je da decu već od 5 godine trebate naučiti osnovne informacije o sebi, roditeljima, mestu gde živi, brojeve telefona.

Spletom različitih okolnosti možemo doći u situaciju da se dete izgubi. U tim slučajevima najviše pomaže ako dete zna gde stanuje, kako mu se zovu roditelji, koji je njihov broj telefona.

Kada dete krene u školu, dovoljno je veliko i zrelo da te osnovne informacije može da zapamti. Zato preventive radi, naučite svoje dete kako treba da se ponaša u slučaju da se nađe na nepoznatom mestu.

Upozorite ga na to kome treba da se obrati, kao i na opasnosti koje ga mogu u toj situaciji snaći.

6. Uvežbajte put od kuće do škole

Prvih nekoliko dana obično roditelji odvode i dovode decu u školu. Ako je škola blizu dete već posle nekoliko dana može samo da ide. Ali nije na odmet da odvojite dovoljno vremena za ovu bitnu stvar.

Dete bi trebalo dobro da upozna put do škole, da uvežba kuda treba da ide i da se oslobodi straha od samostalnog kretanja ulicom.

Deca mogu osetiti nesigurnost i strah od svih ovih novih stvari koje su pred njim u tim prvim danima škole, pa je potrebno dosta strpljenja i upornosti dok se dete ne osamostali.

7. Grafomotorika je važan aspekt za polazak u školu

U prvim školskim danima, dete se susreće sa mnogim novim stvarima.

Ono što mu vi možete pomoći je da ga postepeno naučite kako da korisit školski pribor. Kako da koristi  olovke, makaze, lenjir, zarazač i drugih potrepština.

Pravilno držanje olovke je jedna od stvari koju psiholozi ocenjuju kad se dete dovede na testiranje za školu. Deca mogu imati probleme koji nam izgledaju beznačajni, ali su za njih veliki.

Kroz igru i zabavu ovi problemi se mogu lako i brzo prevazići. I dete će biti orno za polazak u prvi razred.

Samo treba roditelji da budu zainteresovani za njegov polazak u školu.

8. Socijalna zrelost deteta

Usmena komunikacija je nešto što čoveka izdvaja od drugih živih bića, pa tako presudnu ulogu ima u životu svakog od nas.

Deca komuniciraju na najrazličitije načine, a kod dece školskog uzrasta očekuje se da lako uspostavljaju konverzaciju sa svojim vršnjacima. Potrudite se da dete nauči da izgovara jasno slova i slogove i da bez poteškoća može da se koristi jezikom.

Osnovna pravila lepog ponašanja, poštovanje drugih osoba, starijih ljudi,  je nešto što bi svaki roditelj morao da nauči svoje dete.

Nekoliko poznatih rečenica, kao što su „dobar dan“, „doviđenja“, „dobro veče“, „izvini“, „izvoli“ bi trebalo da se uvrste u rečnih vaše dece.

To je nešto što će vaše dete zapamtiti i koristiti u svakodnevnoj komunikaciji, a govori da li je vaše dete socijalno zrelo i spremno za polazak u prvi razred.

9. Dete ne mora znati da čita i piše pre polaska u prvi razred

Mnogi roditelji se opterećuju mišlju da dete treba da zna slova, da čita i piše kad krene u prvi razred. To nije obavezno i zato ne treba dete prisiljavati na to ako nije zainteresovano, jer jednom naučeno se teško briše, pa ko dete nauči pogrešno potreban je veći trud da se to ispravi nego da dete nije ni znalo ništa.

Učiteljica je neko ko će dete najispavnije i najpravilnije naučiti dete svemu što se od njega očekuje da nauči, pa zato roditelji ne bi trebalo da brinu o tome.

Na roditeljima je da izgrade dobar odnos između deteta i škole, kao i prosvetnih radnika, a ostalo da prepuste onima koji su za to školovani.

1o. Ne uskraćujte detetu igru

I na posletku ostavite detetu dovoljno mesta za igru,  jer se kretanjem u prvi razred igra ne isključuje već se samo odlaže za vreme koje je slobodno nakon što dete završi sve obaveze koje ima vezano za školu.

Dete i dalje ima potrebu da uroni u svet mašte i da koristi taj poseban svet koji je rezervisan samo za njega.

Zato je bitno da detetu objasnite i naviknete ga da mu je igra dostupna, da je samo potrebno da prvo završi sa svojim obavezama, a da ga onda čeka svet mašte i igre.

Deca su mali ljudi, prema njima se tako treba i ponašati. Strpljenje , upornost i istrajnost su ključ uspeha ne samo kad je u pitanju učenje i priprema za polazak u školu, nego uopšte u životu.

Jednom izgrađena ličnost deteta ostaje takva i u kasnije doba, zato je pravo vreme za ulaganje u vaspitanje dece upravo ovaj period do sedme godine života.

Vreme potrošeno na vaspitanje i učenje dece u njihovom najranijem periodu detinjstva je najbolja investicija, kasnije imate povoljno životno osiguranje koje je i vid štednje pa tako ulaganje u budućnost vašeg deteta.