Redovno dobijamo savete da smanjimo unos slatkih namirnica, ali postoji nešto posebno u vezi sa medom.

Med je jedinstven proizvod rojeva pčela koji pokrivaju prečnik od jedanaest kilometara za vreme skupljanja nektara. Sve što zahteva toliko mnogo rada da bi se napravio neki proizvod, mora da bude dobro!

Ovde ćemo vas upoznati sa svim čudotvornim efektima meda, kako se dobija, njegovim vrstama i objasniti šta je to uopše pravi med i kako da ga prepoznate u supermarketu.

Hranljivi sastojci meda

Med nije najhranljivija namirnica. On sadrži vitamine grupe B, aminokiseline i minerale u tragovima, i u stvari nije ništa hranljiviji od običnog šećera.

Med je čak slađi od šećera. On sadrži 65 cal po jednoj kafenoj kašikici, dok ista količina belog šećera poseduje 48 cal. Osim kalorija, on ima neke iznenađujuće koristi za zdravlje.

Ako med privlači pažnju lekara, to je iz drugih razloga, ne zbog kalorija. Njegov gust sirupast sastav čini ga prirodnim sredstvom za ublaženje bola u grlu, posebno kada se doda toploj limunadi ili umirujućem čaju, kao što je čaj od kamilice.

Med dobija slatkost od monosaharida fruktoze i glukoze i ima približno sličnu slatkoću kao saharoza (granulirani šećer). Med ima atraktivna hemijska svojstva prilikom pečenja u prehrambenoj industriji i poseban ukus kada se koristi kao zaslađivač.

Med – sladak antiseptik

 

Pre pojave antibiotika infekcija je bila najveća pretnja zdravlju, te su lekari često nosili malo meda u svojim torbama. Med sadrži vodonik-peroksid i propolis, jedinjenja iz nektara koja uništavaju bakterije. Zaista, med deluje tako dobro da brojni proizvođači prodaju obloge impregnirane medom za rane koje teško zarastaju.

Visok sadržaj šećera u medu izvlači vlagu iz rana i uskraćuje je bakterijama kojima je ona potrebna da bi preživele. On takođe zaustavlja prodor štetnih zagađivača iz spoljašnje sredine.

Ali med čini mnogo više. Da ubija bakterije i pomaže da posekotine i ogrebotine brže zarastu – dokaz je za to šta je pravi med.

Med je priradan laksativ. Po svemu sudeći, smanjuje bol kod želudačnih čireva. A on je i izvor energije brzog dejstva koji može da okrepi umorne mišiće brže nego da izgovorite „Lucozade sport“. Naučnici su, zapravo, otkrili da sportisti postižu bolje rezultate kada pojedu malo meda.

Tokom 70-tih godina 20. veka hirurzi su izneli informaciju da su žene koje su imale ginekološku operaciju kraće boravile u bolnici i nisu pokazale nikakve znake infekcije. Rez je zarastao, što je pravi med zacelio.

Takođe, istraživanja u Indiji pokazuju da opekotine pokrivene medom zarastaju brže i sa manje bola i ožiljaka nego opekotine pokrivene srebro-sulfadiazinom, konvencionalnim sredstvom za lečenje opekotina.

Za šta je dobar med? Za:

akne,

staračke fleke,

alergije,

kašalj,

nesanicu,

upalu glasnih žica (laringitis),

peptičke ulkuse,

bol u grlu,

redovno pražnjenje creva i dr.

Kako pčela pravi med

Med se pravi od strane kolonije pčela koje žive u u košnici. U tipičnoj pčelinjoj košnici bude smešteno prosečno 60.000 pčela.

S proleća, kako vreme počinje da se zagreva, pčele će početi da prikupljaju hranu na cveću. One sakupljaju slatki nektar iz cveća u krugu od oko 11 km i donose ga u košnicu.

Pčele imaju žlezde koje luče enzim. Kada sakupljaju nektar, on se pomeša sa enzimom u njihovim ustima. Pčele se zatim vraćaju nazad u košnicu i stavljaju nektar u saće. To su ćelije heksagonalnog oblika, koje mlade pčele prave od voska koji takođe same luče.

Prvobitno prikupljeni i smešteni nektar u ćelijama još uvek ima visok sadržaj vode. Međutim, posle nekog vremena sadržaj vode se smanjuje na oko 17%. Ovom procesu pomažu i same pčele radilice, rasplamsavajući svoja krila, što pomaže u isparavanju vode. Taj postupak naziva se „prerada“ meda.

Kada rastvor nektara postane deblji (više koncentrisani), pčele zatvaraju ćelije tako što naprave poklopac od voska. Tako je med zarobljen u svakoj jednoj ćeliji. I to se naziva „konzerviranje“ meda.

Kako znamo kada je med zreo? Med se može vrcati ako je zatvoreno pola mednog saća, ali će biti kvalitetnije što je više saća zatvoreno. Med je sasvim zreo, ako je voskom zatvoreno saće celog rama.

Završni medni proizvod je uglavnom sastavljen od šećera – fruktoze i dekstroze, plus malo polena, voska, proteina, vitamina i minerala, što je pravi med.

Naravno, nikada se ne sme vrcati sav med iz košnice. Jedan deo meda uvek se ostavlja pčelama kao zaliha za ishranu preko zime.

Nazivi meda i zanimljive činjenice

Što se tiče vrsta meda, pčela sakuplja med sa onog cveća na čijem se polju nalazi. Po tome su vrste meda dobile svoje nazive: bagremov, med od lipe, kadulje, suncokretov med, livadski itd.

Pčele svakako moraju veoma naporno da rade da bi proizvele med, što podrazumeva beskrajne izlete u cvetna polja. Pčelar kralja Charlesa II iz Engleske je rekao: “Pčela je izvrsni hemičar!”

Evo nekoliko zanimljivih činjenica o medu:

• Med je jedina hrana napravljena od insekata, a jedu ga i insekti i ljudi!
• Većina mikroorganizama ne raste u medu, pa se zapečaćen med ne pokvari čak ni posle hiljadu godina.
• Med ima 65 kalorija u porciji od jedne kašike (15 ml), što je ekvivalentno energiji od 1272 kJ na 100 g.
• Proizvodnja meda ima dugu i raznoliku istoriju kao drevna delatnost. U Valensiji pećnim slikarstvom od pre 8000 godina prikazano je kako se ljudi hrane sa medom.
• Pravi med nikada ne može da se pokvari. Med je jedina prehrambena namirnica koja nema rok trajanja!

Šta je pravi med i kako ga prepoznati

Med je slatka, viskozna supstanca koju proizvode pčele iz šećernih sekreta biljaka (cvetni nektar) kroz regurgitaciju, enzimsku aktivnost i isparavanje vode.

Najprirodniji prirodni proizvod, veoma važan izvor energije, bogat vitaminima, sa jedinstvenim antibakterijskim svojstvima.

Tehnologija proizvodnje meda sastoji se u sledećim postupcima: centrifigiranje, filtriranje, taloženje, kupažiranje, zagrevanje i razlivanje u ambalažu. Tako nastaje industrijski med.

Kvalitetniji, prirodniji med dobićete u nekom seoskom domaćinstvu kod kojih sigurno nema navedenih postupaka. Med mora biti hladno ceđen, što se stručno naziva „vrcanje meda“. Med ne sme biti zagrevan, niti topljen!

Zbog toga je izuzetno važno da naučite kako da prepoznate pravi med i mi ćemo vam dati neke smernice koje lako možete da primenite kada odete u supermarket.

Evo nekoliko trikova kako da prepoznate šta je pravi med:

• Potražite podatak da je proizvod prirodni, bez dodatka šećera, konzervanasa, vode ili aroma. Ili podatak da med proizvodi registrovano seosko domaćinstvo, a ne neka prehrambena industrija.
• Kada okrenete teglu meda naopako, mora se se pojavi mehur koji će lagano da ispliva na gore.
• Kada uzmete med sa kašikom i pustite ga da curi sa nje, pravi med curiće u tankoj neprekidnoj niti. Med koji kaplje razređen je sa vodom!
• Pravi med kristališe.

Kristalizacija meda

Šta je pravi med? Onaj koji kristališe.

Kristalizacija je fizički proces nastajanja kristala kada rastvor postane prezasićen, odnosno koncentracija određene supstance postane veća od ravnoženog stanja. Kristali svojim formiranjem stvaraju pravilnu kristalnu strukturu. Kristalizacija najčešće započinje na nižoj temperaturi, odnosno hlađenjem rastvora, što najviše zavisi od hemijskog sastava tog rastvora.

Ovaj proces odnosi se i na med. U njemu kristališu različite vrste šećera kojih sadrži više od 80%, što znači da je rastvor prezasićen. Opadanjem temperature na kojoj čuvate med, počinje proces kristalizacije.

Treba da znate da je ovo dobar proces jer dokazuje šta je pravi med i njegov kvalitet! Med koji ne kristališe je razređen med (dodatkom vode smanjuje se udeo šećera). To je potpuno normalna osobina prirodnog meda. Naučno je dokazano da kristalizacijom med ne gubi svoje odlike i kvalitet.

Postoji svega dve ili tri vrste meda koje uopše ne kristališu. Sve ostale vrste meda kristališu, ali u različitim vremenskim periodima.

Tako je na primer, bagremovom medu potrebno čak 3 godine do početka kristalizacije. Suncokretov med kristališe za 20-30 dana, dok med od uljane repice zadržava žitko stanje svega 7 dana.

Koje vrste meda postoje

Postoji mnogo vrsta meda i kao što smo već rekli, razlikuju se po tome sa kog svetnog polja pčela prikuplja nektar, odnosno pčelinje paše. Takođe, razlikuju se po drugim fizičkim svojstvima, kao što su gustina, boja, izgled, miris i ukus, dok na hemijski sastav utiču karateristike medonosnog bilja na koje pčele odlaze.

Med sadrži flavonoide i fenole, supstance koje imaju antioksidativno dejstvo i štite organizam od slobodnih radikala. Smatra se da što je med tamniji, ima više ovih supstanci.

Postoji preko 300 vrsta meda. Ovde ćemo vas upoznati sa 5 najpoznatijih vrsta dostupnih na teritoriji Srbije.

Livadski med

Ovo je verovatno najpoznatija vrsta meda i u supermarketima zauzima najveći deo polica. Smatra se najkompleksnijom sortom, upravo zbog raznolikosti cvetova kojima su ispunjene livade.

Pčele mogu da prikljupljaju nektar sa svakog od njih. Na taj način unosi se najviše hranljivih sastojaka u košnicu. Livadski med se preporučuje na proleće i u jesen, odnosno u vreme prehlada i osetljivosti organizma. Naziva se još i cvetni med.

Cena livadskog meda je prosečno 700-800 din/kg.

Suncokretov med

Jedna od najkvalitetnijih i izuzetno cenjena vrsta meda, prozirne svetlo žute boje, blagog mirisa i ukusa. Kristališe veoma brzo, čak i na sobnoj temperaturi već u roku od mesec dana.

Kristalizacija ne umanjuje svojstva, što većini ljudi nije poznato, te nepravedno izbegava ovaj med. Čak štaviše, ušećeren med se duže zadržava u ustima, a na taj način se uzimaju najhranljiviji sastojci nekog proizvoda.

Najpoznatiji je u Vojvodini, gde se suncokret najviše uzgaja.

Klasifikuje se kao drugi po redu, po količini polena koji sadrži. Preporučuje se kod upale grla, probavnih oboljenja, sportistima kao dodatak energije i deci u razvoju.

Cene ovog meda su najčešće  od 500 do 700 din za 1 kg.

Bagremov med

Iz nekog razloga, Bagremov med izdvojio se kao najzdravija vrsta, odnosno najzvučnija. Većina ljudi koja ne razlikuje vrste meda, kada im date teglu prvo upita: „Da li je to Bagremov med?“.

Pravi se od cvetova bagrema, što se još naziva akacija. Kristališe veoma sporo, prepoznaje se po izrazito svetloj žutoj boji do prozirnoj i blagom ukusu, zbog čega ga mogu koristiti sve osobe, čak i one sa osetljivijim čulima. Zbog efekta uspavljivanja, preporučuje se za smirenje, kod nesanice i nervoze.

Obzirom da se drvo bagrema ne tretira nikakvim hemijskim sredstvima kao što su pesticidi, ovaj med je sigurno izvorno čist i zdrav – što je pravi med. Sadrži nizak glikemijski indeks, pa ga mogu koristi i osobe sa povišenim šećerom u krvi.

Cena mu se kreće od 800 do 1000 din/kg.

Lipov med

Još jedan pčelinji proizvod izuzetno svetle boje, bistar i blagog ukusa. Dobija se prikupljanjem nektara sa cvetova lipe krajem proleća i početkom leta, a posebno su poznati oni sa obronaka Fruške gore.

Preporučuje se posebno kod želudačnih tegoba, glavobolje i ekcema. Eterična ulja cvetova tipe imaju i sedativna dejstva, pa se ovaj med preporučuje i kod grčenja mišića.

Lipov med košta od 600 do 800 dinara za 1 kg.

Planinski med

Planinski med nastaje slično kao livadski med, tako što pčele uzivaju nektar sa cvetova svog raspoloživog planinskog bilja. Iz tog, prirodnog, čistog i nezagađenog područja nastaje med pun hranljivih sastojaka. U zavisnosti od bilja, boje planinskog meda biće različite. Pomaže kod jačanja imuniteta, kod bakterijskih infekcija i virusnih upala.

Cena 1 kg planinskog meda iznosi 600 din.

Osim navedenih, postoje i mnoge druge vrste meda, kao što su: heljdin, kestenov, lavandin, glogov, med od maslačka, šumski, med od uljane repice i mnogi drugi.

Kako se koristi med

Ovde ćemo vam navesti nekoliko najvažnijih stvari koje morate da znate kako biste najpravilnije koristili ovaj proizvod, a sačuvali njegova bogata svojstva:

• Med se uzima isključivo sa drvenom ili plastičnom kašikom! Metal reaguje sa organskim kiselinama iz meda i uništava njegove dobre osobine.
• Med ne sme da se zagreva, stavlja u vrelu vodu ili čaj. Toplota razara vitamine u medu i njegova lekovita svojstva. Stavite ga u topao ili mlak napitak, odnosno na temperaturu nižu od 40 °C.
• Kristalisan med otapa se stavljanjem tegle u toplu vodu. I strpljenjem!
• Med se čuva na sobnoj temperaturi. Ne u frižideru!
• Preporučena dnevna količina je od 60 do 100 grama.
• Najhranljivije sastojke meda iskoristićete tako što ćete ga zadržati u ustima što je duže moguće, pa tek onda progutati.

I na kraju, nakon svih iznetih činjenica, nakon što smo objasnili šta je pravi med, kako se pravi i koje vrste imamo, kako da kupite kvalitetan med i kako da ga čuvate u svom domu, trebalo bi da vam ponudimo i zaključak koji je najbolji, najzdraviji ili najbogatiji.

Nije moguće napraviti top listu i na taj način klasifikovati ovaj proizvod.

Najvažnije su njegove osobine, učinkovitost i lekovita dejstva, a to ima svaki jedan.

Svaki med je kvalitetan, samo su neka svojstva manje ili više apstrahovana, a to zavisi od biljaka od koji se pravi med. Najvažnije je da birate čist, domaći proizvod.

Koristite med redovno u vašoj ishrani i ubrzo ćete primetiti njegove blagodeti, samim tim ćete mnogo učiniti za Vaše sveukupno zdravlje.

Za one koji žele da disciplinovanije rade u službi svog zdravlja, za preporuku je i redovno kontrolisanje istog, a uz dobrovoljno zdravstveno osiguranje nije više tako skupo.

Saznajte cenu paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za Vas.