Glavni grad Kanade možda jeste Otava, ali je Toronto najveći. Toronto se nalazi na obalama jezera Ontario i glavni grad je provincije Ontario. Toronto je višemilionski kosmopolitski grad.
Svetska destinacija u Kanadi – gostoprimljivi Toronto
Toronto je četvrti po svojoj veličini grad u Severnoj Americi.
Radi se o bitnom finansijskom, poslovnom, kulturološkom i umetničkom središtu ne samo Kanade, već čitavog sveta. Industrijska četvrt je mesto koje treba posetiti u Torontu.
Berza u Torontu spada među deset najvećih i najznačajnijih na svetu.
Toronto je poznat po niskoj stopi kriminala i visokom životnom standardu. Toronto je grad u kojem vredi živeti.
Posle Nju Jorka i Meksiko Sitija, Toronto ima najrazvijeniju mrežu međugradskog saobraćaja u Severnoj Americi.
Toronto broji oko 1.600 javnih parkova.
Klima u Torontu
Toronto se nalazi na samom jugu Kanade, na severozapadnoj obali ogromnog jezera Ontario. Kroz Toronto protiču dve veće reke – Hamber i Don.
Jezero Ontario je deo sistema Velikih jezera u Americi. Velikih jezera je ukupno pet i Ontario je najmanje među njima.
Zbog blizine jezera, Toronto odlikuje vlažna umerenokontinentalna klima. Leta su topla i vlažna, a zime hladne i pune snega.
Prolećni i jesenji dani su u znaku padavina, na prvom mestu kiša.
Stanovništvo u kosmopolitskom Torontu
Nema te nacije koja ne živi u Torontu. I ono što je najbolje, sve te nacije žive u miru poštujući se između sebe.
Toronto važi za emigrantski raj. Nijedna religija niti nacija nema potrebu da izdominira i tako naruši gradsku idilu.
Prema poslednjem popisu u Torontu živi 2.615.000 ljudi, ukoliko se ubroje i predgrađa onda 5.583.000 ljudi.
Engleski je zvanični jezik, ali se na ulicama može čuti francuski, italijanski, kineski itd.
Hrišćanstvo je najzastupljenija religija, na drugom mestu je islam, a prisutne su i sve azijatske religije.
Istorija Toronta
Pre nego što su se doselili Evropljani, na teritoriji današnjeg Toronta su živela indijanska plemena Misigosa, Irokeza i Hjuron.
Među Evropljanima, prvi emigranti su bili Britanci. Radilo se o britanskim lojalistima koji su bili napadnuti od strane kolonista za vreme Američkog rata za nezavisnost (1775 – 1783).
Pretpostavlja se da naziv Toronto potiče od reči Irokeza tkaronto koja bukvalno prevedena znači „mesto gde drveće stoji u vodi“.
Jedno vreme je naziv Toronta bio Jork. Jork je samoupravu dobio 6. marta 1834. godine kada mu je i vraćeno ime Toronto.
Između lojalnih Britanaca i Amerikanaca su se vodili sukobi oko Toronta.
Tokom druge polovine 19. veka se desila velika emigracija Iraca u Toronto. Novi emigrantski talas početkom 20. veka je na obale Toronta izbacio Nemce, Francuze, Italijane, Kineze, Ruse, Poljake.
Veliki broj ljudi je došlo i posle II Svetskog rata, jer je Evropa bila razrušena i zapaljena.
Istorija 20. veka Toronta je imala veći problem sa uraganima nego sa ratnim sukobima.
Uragan Hejzel je 1904. godine ubio 81 osobu. Ta cifra je nestvarno manja u odnosu na onu koja se odnosi na poginule u Evropi tokom I i II Svetskog rata.
Toronto ima svog gradonačelnika i Vladu.
Sa kratkom istorijom Toronta se turisti susreću još na železničkoj stanici koja je sagrađena 1872. godine.
Za nju je princ od Velsa povodom zvaničnog otvaranja 1927. godine rekao da je zidana sa toliko pažnje koliko i katedrale u Evropi.
Ta misao odlično opisuje i brigu Kanađana prema svojoj istoriji koja možda nije burna koliko kod drugih naroda, ali ne i manje značajna.
Let avionom do Toronta iz Beograda
Beograd je od Toronta vazdušnom linijom udaljen 7.403 kilometara. Nju Jork je od Toronta udaljen 556 kilometara.
U zavisnosti sa kojom se kompanijom putuje i koliko ima presedanja zavisi i trajanje puta. Najkraće putovanje traje u proseku 14 sati, a cena povoljne povratne karte košta u proseku između 500 i 600 evra.
Toronto ima vremensku razliku od -6 u odnosu na Beograd.
Glavni međunarodni aerodrom u Torontu – Pirson se nalazi 27 kilometara od centra grada. Pirson godišnje opsluži oko 30 miliona putnika.
Znamenitosti i atrakcije u Torontu
Arhitektura Toronta je mešavina stilova koji su dominirali tokom 19. i 20. veka.
Prisutne su poslovne višespratnice, uglavnom u centru Toronta, ali su očuvane i stambene zgrade iz doba viktorijanskog perioda po predgrađima.
Što se tiče oblakodera, Toronto ih brojčano ima skoro koliko i Čikago i Nju Jork. Poput drugih većih svetskih gradova, i Toronto je grad koji je budan 24 sata 365 dana u godini.
Centar kanadske filmske umetnosti je takođe u Torontu.
Predstavljamo vam 11 najvažnijih mesta koje treba posetiti u Torontu
1. Kanadski nacionalni toranj (CN Tower)
Najprepoznatljiviji simbol Kanade je CN Tower koji ide 554 metara u visinu.
Svečano otvaranje tornja je bilo 26. juna 1976. godine, i do izgradnje Burdž Kalife 2007. godine u Emiratima, je važio za najviši toranj i zgradu na svetu.
Spratova je ukupno 147. Na vrhu tornja se nalazi restoran 360. Pod restorana je napravljen od stakla.
Sa vrha tornja se pruža pogled na Toronto i jezero Ontario. Popularno je među turistima da se na vrhu tornja zakače specijalnim užetom i bukvalno viseći posmatraju Toronto – www.edgewalkcntower.ca
2. Kraljevski muzej Ontarija (Royal Ontario Museum)
ROM je kombinacija prirodnjačkog i britanskog muzeja. Muzej je naročito poznat po izložbama skeleta dinosaurusa.
Galerije su podeljene po raznovrsnim kategorijama – kineska carska kultura, vrste ptica, vrste slepih miševa, vizantijska kultura, grčka umetnost, doba mamuta, japanska kultura itd.
Ovde možete zaviriti i upoznati se sa kratkom istorijom Kanade – www.rom.on.ca
3. Umetnička galerija Ontarija (The Art Gallery of Ontario)
AGO je osnovan 1900. godine. Ovde se nalaze dela značajnih svetskih umetnika – Tintoreta, Van Goga, Gogena, Pikasa itd.
AGO je podeljen na sledeće kolekcije – umetnost Afrike i Okeanije, istoriju kanadske umetnosti, umetnost Evrope, modernu u Americi i Kanadi, prikaz života Kanađana kroz stare fotografije, istoriju grafike od 1400. godine do danas, i italijansku renesansu.
Ovde su izloženi radovi značajnog kanadskog slikara Tom Tomsona koji je živeo i stvarao početkom 20. veka.
AGO je veoma popularan među svetskim umetnicima. Prestiž je ukoliko postignete da Vam se umetničko delo ovde izlaže – www.ago.net
4. Kanadski akvarijum (Ripley’s Aquarium of Canada)
Najveći kanadski akvarijum je otvoren 2013. godine u Torontu. Akvarijum se nalazi u centru, nedaleko od CN tornja.
Glavne odlike akvarijuma su – 5,7 miliona litara vode i 16.000 morskih životinja.
Akvarijum je podeljen na devet prostorija – Kanadske vode, Šareni greben, Opasna laguna, Istraživački centar, Umetnička galerija majke prirode, Planeta meduza, Zaliv, Sistem za održavanje života, Obalska flora i fauna.
Šareni greben se odnosi na floru i faunu Pacifika. Opasnom lagunom plivaju ajkule. U istraživačkom centru možete dodirnuti fosile, i „kožu“ i krljušt pojedinih riba, uključujući i ajkule.
Šarene i živopisne ribice možete videti kako plivaju u okviru Umetničke galerije.
Kako se hrane raže i druge opasne ribe, možete videti šetajući galerijom Zaliv. Ukoliko želite da vidite kako se akvarijum održava, to možete u okviru Sistema za održavanje života.
5. Kuća na brdu (Casa Loma)
Najpopularnija kuća u Torontu, od svih starih kuća, je Casa Loma urađena u neogotičkom stilu.
Casa Loma je sagrađena 1914. godine kao letnja rezidencija kanadskog generala Henrija M. Pelata.
Kuća je popularna među mladencima koji hrle da se u njoj venčaju. Takođe je poznata i među filmskim umetnicima koji vole da snimaju u ovoj neobičnoj kući.
Enterijer je poslužio za snimanje mjuzikla Čikago.
Kuća je u prepodnevnim časovima muzej, a u večernjim satima se može iznajmiti neka od njenih prostorija.
Ovde možete popiti kafu ili doručkovati u Liberty Caffé-u. Tokom leta, na vrhu kuće se otvara Terrace Grill, restoran sa divnim pogledom na ostatak kuće i dvorište.
6. Zanimljivi muzeji u Torontu
U Torontu se nalazi veliki broj malih ali kvalitetnih i zanimljivih muzeja koji svojim sadržajem privlače turiste.
The Bata Shoe muzej sadrži najveću kolekciju cipela na svetu. Ovde su izložene stare egipatske sandale, cipele iz doba kraljice Viktorije, platforme Elton Džona.
The Gardinier muzej sadrži veliki broj umetničkih predmeta urađenih od najfinijeg porcelana.
Ukoliko želite da se upoznate sa umetnošću Eskima, onda posetite The Museum of Inuit Art.
Za moderni dizajn su zadužene prostorije muzeja DX.
Među većim muzejima spada Hockey Hall of Fame. Muzej je posvećen istoriji hokeja na ledu. Muzej je podignut na prvom mestu u znak proslave kanadskih hokejaša.
Naučni centar Ontarija je veliki muzej posvećen nauci.
Muzej posetioce podstiče da razmisle i zapitaju se o važnosti planete na kojoj žive. Nema tog osnovca u Torontu koji nije zaljubljen u ovaj muzej.
7. Ostrva Toronta
Na desetak minuta vožnje brodićem od kopna se nalaze mirna ostrva. Atmosfera je više seoska nego gradska na ostrvima.
Zabranjena je vožnja automobila, tako da je bicikl neophodan za obilaženje ostrva.
Bez obzira koliko vam vožnja bicikla ili pešačenje teško pali, ovo treba da bude mesto koje ćete obavezno posetiti u Torontu.
Bila bi to zanimljiva vožnja brodićem poznata onima koji su ili će posetiti Čikago.
8. Nijagarini vodopadi
Nijagarini vodopadi se ubrajaju u svetska čuda. Nalaze se na manje od dva sata vožnje od Toronta.
Nijagara znači „voda koja grmi“. Vodopadi su nastali pre 12.500 godina, krajem poslednjeg ledenog doba. Njih ne odlikuje toliko visok pad (55 metara), koliko širina i sila vode.
Nikola Tesla je prvi ovde podigao hidrocentralu. Kasnije je pokraj vodopada podignut spomenik u čast Nikole Tesle.
Cena autobuske povratne karte iz Toronta do Nijagarinih vodopada je 20 evra.
9. Pijaca Svetog Lavrentija (St. Lawrence Market)
Pijaca Svetog Lavrentija je podeljena na dve. Jedna se nalazi na severu ulice Front St, a druga na južnoj strani iste ulice.
Pijaca predstavlja neverovatan spoj umetnosti, bilo kada je hrana sama po sebi u pitanju, bilo izlaganje hrane, bilo kada pominjemo antikvarnice i restorane razbacane po pijaci.
Nacionalna Geografija je 2012. godine ovu pijacu u Torontu proglasila najboljom na svetu. Pijaca postoji 208 godina.
Pravo je zadovoljstvo kupovati ovde za sebe i svoje voljene – stlawrencemarket.com
10. Market i distrikt Kesington
Kesington je poznat po jeftinim vintaž buticima.
Ovde se nalaze zanimljive antikvarnice, male prodajne umetničke galerije, kafići i restorani za vegane.
Možemo slobodno reći da je Kesington raj za hipstere i one koji se tako osećaju.
Najbolji meksički takos u Kanadi ćete probati upravo ovde, a topla preporuka su i kokteli u Poetry Jazz Café-u.
11. Provod i noćni život u Torontu
Kanada je treća po veličini zemlja engleskog govornog područja, i njeno pozorište je podjednako razvijeno kao u Americi i Engleskoj.
Performansi, predstave i razni drugi spektakli se u Torontu dešavaju svakodnevno na nekoliko stotina lokacija – toronto-theatre.com
Ukoliko ste ozbiljni i volite klasičnu muziku, balet ili operu posetite Roy Thomson Hall, Koerner Hall ili Four Seasons Centre.
Najveća pop, rok i džez dešavanja se uglavnom organizuju u Air Canada Center-u, Rogers Centre-u i Massey Hall-u.
Ukoliko Vam je do intimnije atmosfere i manjih klupskih dešavanja, Toronto svojom ponudom neće da Vas razočara. Klubovi rade svakog dana.
Klub The One Eighty se nalazi na 51 spratu jedne višespratnice u centru Toronta.
Najpopularniji je koktel One Eighty Spritz koji se pravi od prošeka, vodke sa ukusom maline i italijanskog aperola sa ukusom pomorandže.
U okviru pijace Sveti Lavrentije se nalazi i pab C’est what?
Preko dana je vreme najbolje provesti u nekom od mnogobrojnih parkova koji se nalaze u Torontu. Preko leta su otvoreni bazeni, preko zime su aktuelna klizališta.
Parkovi su prepuni staza za trčanje, staza za bicikliste, kao i terena za sportove poput košarke, fudbala, hokeja na travi, odbojke. Naravno, oni koji samo žele da uživaju u suncu mogu da naprave piknik na plaži pokraj jezera.
Stanovnici parkova su razne pitome životinje. Toronto broji i nekoliko manjih zoo-vrtova.
Ukoliko želite da se uverite da postoje gradovi u kojima sve veće svetske religije mogu živeti u miru, jer je stanovnicima cilj harmonija življenja a ne sukob, onda posetite uz najbolje putno osiguranje Toronto u Kanadi.
