Istorija Rovinja

Arheološki nalazi pokazuju da je okolina Rovinja bila naseljena još u praistoriji, tačnije metalnom i bronzanom dobu. Pojedini istoričari tvrde da je nastao između 3. i 5. veka, a prvi put je pomenut, mada pod imenom Castrum Rubini, u knjizi iz 7. veka – „Kosmografija“.

Castrum Rubini tada se prostirao na lokaciji na kojoj je danas smeštena crkva Svete Eufemije. On je menjao imena (Ruinjo, Ruginio, Ruvigno, Rovinj) a nad njim su se smenjivale vlasti: vizantijska, franačka, mletačka, austrougarska, italijanska, venecijanska i na kraju nemačka. Svaka od vlasti dala je Rovinju svoj pečat.

U sličnom periodu se nastala i mesta Opatija i Poreč.

„Šampion“ turizma u Hrvatskoj

Nalazi se na zapadnoj obali istarskog poluostrva i broji oko 14 hiljada stanovnika. Od Beograda je udaljen 650 kilometara.

Sa nekoliko miliona noćenja godišnje nazivaju ga i „šampionom hrvatskog turizma“. Topla leta dovode strance na letovanja u Rovinju, a blage zime čine ga pogodnom destinacijom za odmor i tokom zimskih meseci.

Rovinj je zvanično bilingvalan – osim hrvatskog u njemu se komunicira i na italijanskom. Međutim, kažu da njegovi stanovnici govore specifičnim jezikom koji se čak ne može nazvati ni dijalektom hrvatskog jezika.

Rečenice počnu na italijanskom, nastave se na Istarskom dijalektu, da bi bile dovršene na hrvatskom jeziku. Usput se zna začuti i poneka reč na nemačkom.

Šta videti u Rovinju?

1. Stari grad

Ono što danas poznajemo kao rovinjski stari grad, nekada je bilo ostrvo. Pod venecijanskom vlašću ostrvo i kopno bivaju spojeni, te grad nastavlja dalji razvoj.

Ograničen prostor iz vremena kada je stari grad bio ostrvo uslovio je gradnju uskih ulica, malih trgova i zbijenih visokih kuća na kojima se kriju gotski, renesansni, barokni i neoklasični detalji gradnje.

Troje od sedam gradskih vrata danas su sačuvala svoj oblik: Vrata pod zidom, Vrata na obali i Vrata Sv. Križa sa gradskim grbom koga čini crveni krst iscrtan na beloj pozadini. Vrata stare ribarnice više puta su izmenjena, kao i njihov naziv (Balbijev luk).

Na luku Venecijanske građevine uočljive su i dve figure glave: jedna u turskom stilu, a druga u mletačkom. U drugoj polovini osamnaestog veka, vratima su dodata i dva grba porodice Balbi po kojoj danas nose ime.

Stari grad čuva gradsku većnicu i Centar za povijesna istraživanja (istorijska istraživanja) sa bogatom bibliotekom koja danas broji više od 100 000 bibliografski vrednih naslova.

U Rovinju su vekovima građene mnogobrojne crkve: crkva Svetog Josifa, Svetog Križa, Svetog Benedikta, Svetog Tome Apostola, Crkva Gospe od Sedam Žalosti poznatija samo kao „Oratorij“, crkva Gospe od zdravlja i ona najpoznatija – crkva Svete Eufemije.

2. Župna crkva Svete Eufemije

Sveta Eufemija rovinjska je zaštitnica. Barokna, venecijanska crkva sa njenim imenom podignuta je u prvoj polovini osamnaestog veka (1834. godine) na mestu tada već dotrajale crkve Sv. Jurja.

Crkva Svete Eufemije dominira panoramom starog grada iz koje izdaleka štrči njen zvonik. Na vrhu zvonika postavljen je kip zaštitnice okretan oko svoje ose pod naletima vetra.

U unutrašnjosti crkva postoji nekoliko oltara, a iza onog glavnog oltara – oltara sv. Eufemije i čuva se njen kameni sarkofag koji je prema legendi u 9. veku doplutao iz Carigrada.

Na zidovima pored sarkofaga mesto su pronašle i slike Leonarda Riga koje svedoče o mučeništvu rovinjske zaštitnice i dolasku sarkofaga na obalu Rovinja.

3. Limski zaliv

Limski zaliv nastao je erozivnim delovanjem reke Pazinčice. Poznat je još i pod imenima Limski fjord i Limski kanal, koja su shodno geološkom načinu nastanka zaliva pogrešna.

Ribolov, ronjenje i vožnja motornim čamcima nije dozvoljena što u mnogome doprinosi čistoći vode. Podvodni izvori slatke vode pogoduju razvoju životinjskog i biljnog sveta.

Sa obe strane zaliva izdižu se brda obrasla kako zimzelenim tako i listopadnim šumama naseljenim divljim životinjama. Tokom leta ljubitelji sportskog penjanja zauzimaju stenu na severnoj strani zaliva.

4. Ornitološki rezervat Palud

Zaštićeno područje, ornitološki rezervat Palud smešten je osam kilometara južno od Rovinja. Do njega se može doći automobilom ili vozeći biciklo stazom od Zlatnog rta.

U nameri da povećanim salinitetom vode suzbije malariju, 1906. godine austrougarska vojska je močvaru Palud kopanjem kanala spojila sa morem. Iako malarija nije suzbijena, mešanje slane i slatke vode omogućilo je nastanjivanje jegulja i cipli u močvari.

Oko ovog močvarnog područja, ornitolozi su do sada uočili preko 200 vrsta ptica: divlje patke, grmuše, vuge, detliće, svrake, kokošice koje su zaštitni znak rezervata i druge.

Saobraćaj motornih vozila i odlaganje bilo kakvog otpada su na teritoriji rezervata zabranjeni.

5. Park šuma Zlatni rt

Zlatni rt predstavlja još jednu rovinjsku prirodnu atrakciju koja je 1961. godine proglašena zaštićenom park šumom. Bogata je kako autohtonim, tako i dosađenim vrstama rastinja.

Park šuma Zlatni rt zatvorena je za motorni saobraćaj. Idealno je mesto za bavljenje sportskim aktivnostima: biciklizmom, trčanjem ili slobodnim penjanjem.

6. Crveni otok

Crveni otok je od Rovinja udaljen petnaestak minuta vožnje brodom, a čine ga dva veštački spojena ostrvaa: otok Sv. Andrija i  otok Maškin. Obale oba ostrva čine većinom kamenite plaže, jedino su delovi obala pored prolaza koji povezuju otoke zasuti šljunkom.

Zapadna strana otoka Sv. Andrija krije nekoliko viših stena pogodnih za skakače u vodu. Ova strana obale manje je posećena, te je na njoj lakše pronaći malo mira.

Ne tako velikom površinom ostrva vijugaju uređeni puteljci i stazice. Nevreme koje je pre više od jedne decenije pogodilo Crveni otok uništilo je poznatu stogodišnju borovu šumu koja ni dan danas nije potpuno obnovljena.

7. Otok Sv. Katarina

Otok Sv. Katarinu od centra grada deli nekoliko stotina metara. Do nje se vrlo lako stiže brodovima koji sa mola Defin do otoka polaze na svakih sat vremena.

Smešten na ostrvu, Hotel Katarina i njegovi pomoćni objekti poput bazena, bara, restorana, ronilačkog centra i terena za odbojku na pesku razbijaju monotoniju.

Na severo-zapadnoj strani otoka Zlatna, Srebrna i Bronzana stena strmo se spuštaju u more. Iako skokovi u vodu sa njih mogu biti opasni, adrenalinski zavisnici ne propuštaju priliku da pokrenu rad nadbubrežnih žlezda.

Neposredna blizina starog jezgra i luke Delfin morskoj površini donosi talase izazvane kretanjima jahti, glisera i drugih plovila, a plivačima opasnost.

Zbog toga je na otoku preporučljivo plivanje bliže obali budući da je motornim plovilima zabranjeno približavanje obali na više od 50 metara.

8. Gradina Monkodonja

Branko Marušić i Boris Bačić, kustosi Arheološkog muzeja Istra, 1953. godine otkrili su gradinu Monkodonja.

Zahvaljujući mnoštvu pronađenih keramičkih posuda i metalnih predmeta, arheolozi su utvrdili da naselje potiče iz bronzanog doba. Procenjuje se da je u njemu u to vreme živelo oko 1000 ljudi.

Naselje je opasavao skoro kilometar dugačak i tri metra širok bedem izrađen od teških kamenih blokova. Bedem je na nekim mestima prelazio visinu od tri metra.

9. Dvigrad

Petnaestak kilometara, odnosno dvadesetak minuta vožnje automobilom od Rovinja je udaljen srednjevekovni, danas drvećem obrastao grad Dvigrad.

Sredinom sedamnaestog veka, kada su u Istri vladale malarija i kuga, njegovi stanovnici počeli su da napuštaju Dvigrad. Poslednje tri porodice napustile su ga 1714. godine, a u isto vreme napuštena je i ranohrišćanska trobrodna crkva Sv. Sofije.

Iako su u gradu još uvek poprilično očuvani ostaci gradskih vrata, prstena zidina, većina kuća i ostaci nekoliko odbrambenih kula, to nije slučaj sa crkvom Sv. Sofije koja se urušila na početku 19. veka.

10. Ekomuzej Kuća o Batani

Ekomuzej Kuća o Batani otvoren je 2004. godine i po mogo čemu je specifičan. Posvećen je tradicionalno ribarskom drvenom čamcu batani, simbolu rovinjske zajednice.

Ono što je za Veneciju gondola, za Rovinj je batana. Tradicionalna ribarska barka velika je između 4 i 8,5 metara. Kostur batane gradi se od hrastovog drveta, dok se oplata izrađuje od mekšeg drveta poput smreke ili bora.

Jedinstven i drugačiji, ekomuzej Kuća o Batani na moderan, dinamičan, interaktivan način uči o istoriji batane, načinu njene izrade, načinu života ribara i njihovih porodica i o njihovim običajima.

11. Spacio, rovinjska konoba, ili vinski podrum

Mesto u starim kamenim kućama u kome su Rovinjci nekada čuvali, pili i preprodavali svoja vina zove se spacio, konoba ili vinski podrum. Istovremeno, to su bila mesta druženja, odmaranja, zabave, pesme ili kako bi mladi danas rekli „partijanja“.

Nekadašnja rovinjska svakodnevnica oživljava se tokom letnje sezone određenim danima u večernjim satima u konobi Matika. Tradicionalna rovinjska kuhinja servira se uz lokalna domaća vina dok se uživo slušaju zvuci bitinade, lagane vokalne narodne rovinjske muzike.

Bitinada je način izvođenja vokalne pratnje solista imitiranjem muzičkih instrumenata. Nastala je među ribarima koji su veliki deo svog vremena provodili na brodićima ribareći ili krpajući mreže.

Vredne ribarske ruke zauzete radom nisu mogle istovremeno i da sviraju, ali su njihovi glasovi lako mogli da imitiraju zvukove instrumenata.

Plaže u Rovinju

Raznolika morska rovinjska obala poseduje kako pristupačnije šljunkovite i popločane, tako i stenovite i teško pristupačne plaže. Pored plaža ostrva Sv. Katarina, Sv. Andrija i plaže ostrva Miškin koje smo već pomenuli, evo još nekih na kojima se možete brćnuti i osunčati.

Plaža Amrin je šljunkovita i kamenita plaža u severnom delu Rovinja. Deo je istoimenog kampa. Za ulazak na ovu prostranu i čistu plažu potrebno je izdvojiti 20 kuna (oko 3 evra).

Plaža Valdaliso okružena je zelenilom i počašćena hladom borova. Pristupačnost joj obezbeđuje njeno šljunkovito i kamenito tlo.  Cena ulaza za odrasle osobe iznosi 20 kuna.

Plaži Borik popularnost garantuju čisto more, okruženost zelenilom i predivan pogled na starogradsko jezgro. Nekada je na njoj vrlo teško pronaći slobodno mesto.

Porton Biondi je javna plaža siromašna hladom. Uglavnom je stenovita, ali uvale posute šljunkom i molovi posetiocima olakšavaju ulazak u vodu.

U samom središtu istorijskog jezgra grada situirana je stenovita plaža Baluota (Monte). Ravne kamene ploče idealne su za izležavanje pod sunčevim zracima. Strma obala i duboko more čine je nepreporučljivom za decu i neiskusne plivače.

Ukoliko su ove plaže zauzete ili nisu po vašoj meri, ne očajavajte – Rovinj ih ima još.

Rovinjski festivali

Tradicionalno, Rovinj je domaćin festivala manjih razmera: muzičkih, plesnih, likovnih, medijskih i drugih. Zajedničko za sve njih je odsustvo prevelike gužve i korišćenje teritorija celog grada kao stejdža.

Dolce Vita Festival, Rovinj Jazz Festival, Summer Sensual Days, Summer Salsa Festival i Weekend Media Festival najpopularniji su Rovinjski festivali koji se održavaju svake godine.

U danima kada nijedan festival nije u toku, večernja zabava može se naći u obližnjim barovima i muzičkim klubovima, gde često gostuju i popularni pevači i pevačice.

Nakon što rezervišete smeštaj u Rovinju po vašoj volji, preventivno se osigurajte i obezbedite sebi najbolje putno osiguranje.