fbpx

Helsinki: šta sve treba videti i posetiti

Helsinki je kosmopolitski grad u kojem zajedno živi i radi 145 nacija. Okružen je malim ostrvima, dok sam grad leži na vrhu poluostrva. Helsinki broji oko pola miliona stanovnika.

Helsinki je glavni i najveći grad Finske koja ima oko 5,5 miliona stanovnika, multikulturalna sredina strateški smeštena na obali Baltičkog mora. Helsinki je savremen svetski high-tech grad koji stoji rame uz rame sa gradovima između kojih je pozicioniran – Moskve i Stokholma.

Finska i njen lepi Helsinki

helsinki sta videti iskusiti

Finska je dugi niz vekova pripadala Švedskoj. Na Fince se nekada gledalo kao na seljake i švedske konjušare. 1550. godine je švedski kralj Gustav Vasa naredio da se započne osnivanje grada koji bi bio glavni konkurent estonskom gradu Talinu. Grad je dobio ime Helsingfors, poznatiji kao Helsinki.

Rusi su pikirali Helsinki nakon što su porazili Šveđane, naročito zbog masivne tvrđave poznate kao Soumenlina, tako da je Helsingfors postao Heljsingfors. Grad je izgoreo 1808. godine u požaru, tako da je njegov novi imidž baziran na ruskom imperijalnom stilu.

Oktobarska revolucija je u Rusiji buknula i za sobom ostavila gomilu posledica; Finska to koristi za njeno dobro i proglašava 1917. godine nezavisnost. Kasnije, Staljin nije dirao Finsku te je ona uspela da se razvije bez daljeg razaranja i okupacije.

Finska je bila i ostala politički i vojno neutralna zemlja u koju su turisti naglo pohrlili 1952. godine povodom Olimpijade, i od tada, ostala je omiljena destinacija mnogima, a mnogi će je tek otkriti.

Put do Helsinkija

kako njbolje putovati do finske helsinkija

Udaljenost između Beograda i Helsinkija auto-putem je 2.293 kilometara, a vazdušnom linijom 1.783 kilometara. Ukoliko se odlučite na avanturističko putovanje do Finske autom, trajaće oko 30 sati.

Trajektom se prelazi relacija Talin – Helsinki. Od izbora trajekta zavisi u koji ćete deo Helsinkija stići. Vožnja kroz osam država i samu Finsku jeste naporna, ali dobri putevi ohrabruju vozače. Posebno obratite pažnju na znak – irvas na putu, jer se te divne životinje često ispreče vozilima na putu, u sumrak.

Cena avionske karte na relaciji Beograd – Helsinki se kreće između 224 i 1.000 evra, u zavisnosti od avio-kompanije.

Međunarodni aerodrom Helsinki nalazi se na oko 5 kilometara zapadno od grada i godišnje opsluži oko 15,2 miliona putnika, što ga je stavilo na četvrto mesto po prometu u nordijskim zemljama.

Sagrađen je 1952. godine za potrebe organizacije Olimpijskih igara. Aerodrom Helsinki je baza za finsku aviokompaniju Finnair, kao i za regionalnog prevoznika Scandinavian Airlines.

Helsinki ima vremensku razliku od +1h u odnosu na Beograd.

Studiranje u Finskoj, Helsinkiju je popularno kod Srba.

Klima – bele i polarne noći u Finskoj

polarne noci bele noci finska

Klimu obeležavaju hladne zime i umereno topla leta. Prosečna godišnja temperatura u Helsinkiju iznosi 5,3°C.

Najviša dnevna temperatura u južnoj Finskoj leti se može popeti i do 30°C. U zimskim mesecima, naročito u januaru i februaru, temperature od -20°C su normalna pojava. Na udaljenom severnom delu, iznad arktičkog pojasa, sunce ne zalazi oko 73 dana, stvarajući na taj način bele letnje noći. U istom tom delu, u zimskim mesecima, sunce se ne diže iznad horizonta 51 dan, što stvara polarnu noć.

Najbolje skijanje sebi možete obezbediti upravo u Finskoj, na prvom mestu u modernom ski-kompleksu Ruka. Sezona skijanja ovde traje od oktobra do sredine maja.

Vremenska prognoza za finske gradove.

Olimpijski stadion u Helsinkiju

arhitektura helsinki dizajn

Najveći stadion u Finskoj, koristi se za sportske manifestacije i velike koncerte, broji 39.000 sedišta i udaljen je dva kilometra od centra Helsinkija. Stadion je izgrađen za potrebe Olimpijade, ali je već dugi niz godina domaćin mnogim evropskim i svetskim dešavanjima u domenu sporta i muzike.

Stadion se stalno renovira i redizajnira kako ga vreme ne bi pregazilo. Stadion je izvorno urađen u tzv. funkcionalističkom stilu čiji sam naziv govori dosta o prednostima stila koji teži minimalizmu i funkcionalnosti objekta.

48 sati u Helsinkiju

Scenic summer aerial view of Suomenlinna (Sveaborg) sea fortress in Helsinki, Finland

UNESCO je na svoju listu svetske baštine 1991. godine uvrstio utvrđenje Soumenlina (Soumenlinna) koje bukvalno prevedeno znači finska tvrđava.

Kao što je jedan Kineski zid ili Veliki kanjon, tako je jedna i jedinstvena Soumenlina, simbol finske istorije. Svakodnevno se organizuju turističke šetnje tvrđavom, a leti je veoma popularan Helsinki jazz festival.

Tvrđava, osnovana daleke 1748. godine, prostire se na šest ostrva i kako je saobraćaj zabranjen, možete je jedino obići peške. Naravno, veliki broj muzeja, galerija, crkvi i parkova će ispuniti vaše vreme. Glad i žeđ možete zadovoljiti u jednom od etno-restorana ili piceriji. Prošetajte kroz istoriju ne samo Finske i Helsinkija, nego i kroz istoriju Švedske i Rusije.

Pravo iz prošlosti zakoračite u moderno doba i podzemnu “crkvu u steni” –  Temppeliaukio Kirkko. Skoro 50 godina ova luteranska crkva izmamljuje uzdahe i najvećim nevernicima zbog svoje arhitekture. Materijal koji dominira jeste kamen. Naročito je zanimljiv plafon koji je urađen od bakra i polukružnog je oblika. Spolja gledano, crkva podseća na zaglavljeni svemirski brod. Građevina je izuzetno akustična i u njoj se organizuju koncerti klasične muzike. Okružena je stambenim zgradama.

Dizajneri su najverovatnije upoznati sa činjenicom da su Finci najbolji dizajneri na svetu, dok Helsinki važi za glavni grad dizajna. Helsinška dizajnerska četvrt je kreativno središte u srcu Helsinkija – na samo nekoliko  kvadratnih kilometara nalazi se oko 180 dizajnerskih radionica, galerija, prodavnica, modernih barova, restorana i hotela. U pomenutoj četvrti se nalaze Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Finski dizajnerski forum. Svake jeseni, Helsinška nedelja dizajna skreće pažnju na kreativnu industriju, pomaže širenju novih ideja i podstiče diskusije.

Untitled design

Muzej savremene umetnosti Kiasma će vas takođe oduševiti svojim izuvijanim i neuobičajenim izgledom. Zgrada je delo čuvenog arhitekte Stivena Hola (Steven Holl) koji je bio fasciniran svetlom, tako da je čitav muzej podređen time da ukaže posetiocima na raznolikost varijacije svetla.

Muzej je poznat po izložbama savremenih finskih umetnika, ali i po diskusijama koje se stalno organizuju na temu teorije umetnosti. Čak i da niste poklonik umetnosti, popiti kafu u kafiću muzeja je neponovljivo iskustvo. Cena ulaznice za odrasle je 12 evra.

Za one koji bi hteli da se upoznaju sa svakim detaljem iz istorije Finske, topla preporuka je Nacionalni muzej koji je otvoren za javnost tačno 100 godina. Izložbe su interaktivne, tiču se perioda od srednjeg do 19. veka. Turistima je naročito zanimljiva postavka o kulturi nomada Sami (Saami) iz Laponije.

Preko puta muzeja se nalazi Finska dvorana (Finlandia Talo), osnovana 1971. godine, koja predstavlja glavno finsko konferencijsko i koncertno središte.

Ono što je Kolarac za Beograd, Finska dvorana je za Helsinki. Njen tvorac je arhitekta Alvar Alto (Alvar Aalto) koji se pobrinuo čak i za dizajn kvaka na vratima. Građevinom dominiraju asimetrija, boje i prirodni materijali. Uživajte u obroku ili piću u stilizovanom, prostranom i svetlom kafeu Veranda.

Godišnje oko 10.000 turista poseti muzej tj. spomen kuću i nekadašnji dom čuvenog finskog maršala i državnika Karl Manerhajma (Carl Mannerheim). Manerhajm se izborio za nezavisnost Finske, tako da nije čudno što njegova kuća privlači turiste, jer bez njegovog delovanja, Finska možda ne bi ni postojala ovakva kakva je danas – samostalna, bogata, savršena za rad, školovanje i život.

Glavno obeležje grada je spomenik Sibelijus (Sibelius monumentti) postavljen u istoimenom parku. Spomenik je posvećen finskom kompozitoru Janu Sibelijusu (Jean Sibelius) koji je komponovao pesme s ciljem da održi duh Finaca koji su stalno bili ugnjetavani od strane drugih naroda. Za javnost je spomenik otkriven 7. septembra 1967. godine. Ogromne čelične cevi štrče u vis do 8,5 metara. Bista kompozitora se nalazi sa strane.

kultura u helsinkiju findkoj

Trg Senata (Senaatintori) je smešten u najstarijem delu Helsinkija i delo je arhitekte zaduženog za mnoge prepoznatljive građevine u St. Petersburgu. Na trgu se nalaze: Helsinška katedrala, Univerzitet Helsinki, zgrada Vlade, kao i najstarija gradska građevina Sederholm (Sederholmin talo).

Drugu katedralu, ortodoksnu pravoslavnu Uspenski krase zlatne kupole i fasade od crvene cigle, što je nastalo pod uticajem ruske crkvene arhitekture. Radi se o najvećoj pravoslavnoj katedrali u Zapadnoj Evropi. Zgrada Univerziteta i Vlade je u duhu neoklasicizma.

Trg je centar mnogih umetničkih dešavanja, pa i sportskih, npr. snow board, tako da je preplavljen turistima bez obzira na godišnje doba. Jedno od obeležja perioda kada su Finci bili pod Rusima je statua cara Aleksandra II koja se nalazi na trgu.

Helsinki – raj za kupoholičare

finski nizajn najbolji na svetu

Oni koji su posetili Helsinki kažu da je on ceo jedan veliki tržni centar i prestonica mode. Kako je finski dizajn najbolji na svetu, svi hrle da kupe nešto originalno i finsko u ulici Pohjoisesplanadi, načičkanoj poznatim finskim brendovima. Ovde se nalazi i najveća knjižara u Skandinaviji. Ekskluzivne svetske brendove možete naći u delu grada koji se zove Esplanadi.

U blizini Trga Senata se nalazi ulica koju Finci zovu Aleksi, i prepuna je prodavnica i tržnih centara. Nemojte zaobići da pojedete ili popijete nešto u Eat & Joy ili restoranu Armas. Najpopularniji i najnoviji tržni centar je Kamppi koji pored restorana i prodavnica nudi i zabavu u kuglani i noćnom pabu.

Najveća i najopremljenija robna kuća ne samo u Finskoj, nego i celoj Skandinaviji je Stockmann, a nedavno je dobila i konkurenta – robnu kuću Sokos.

Ako ste zaljubljenik u tehniku, elektroniku, računare, digitalne aparate, audio i video uređaje, onda je najbolje odredište za vas ulica Tyynenmerenkatu i ogromni maloprodajni centar Verkkokauppa, koji je sa svojih 20.000 kvadratnih metara površine zasigurno najveći specijalizovani centar u Evropi.

Na samoj obali se nalazi glavna “riblja” pijaca – Kauppatori. Pored svežih odrezaka lososa, ovde možete kupiti neverovatne suvenire iz svih delova Finske, Laponije ali i Rusije. Helsinki jeste skup grad, ali verovatno će vas oduševiti novogodišnje rasprodaje ukoliko ih zakačite.

Smeštaj i noćni život u Helsinkiju

smestaj u finskoj helsinkiju

Najbolji hotelski smeštaj pruža istorijski hotel Kämp, sagrađen 1887. godine. Hotel je mali vremeplov u elegantni i glamurozni 19. vek koji sebi možete priuštiti ukoliko imate da platite minimum 250 evra za noć.

Nešto pristupačniji su hoteli Fabion i Fin, stilizovani hoteli sa vrhunskom uslugom.

U Helsinkiju je najjeftiniji hostelski smeštaj razvrstan u 4 kategorije. Bez obzira na kategoriju, svi hosteli imaju čist i bezbedan smeštaj, čajne kuhinje ili restoran i sve lokalne informacije na recepciji.

Storyville je jedan od najboljih klubova u gradu, a vikendom je pun ljudi koji se zabavljaju od sumraka do svitanja koje se u Helsinkiju ne razlikuje usled fenomena bele noći ili polarne noći.

A21 Coctail Lounge je izglasan za jedan od najboljih svetskih barova. Stim Helsinki je još jedan bar koji nudi odlične koktele (najjeftiniji je 12 evra). Inače, većina noćnog života se odvija oko Uudenmaankatu i Eerikinkatu, gde peške možete obići sve barove.

Finci inače vole da piju i obožavaju da plešu, naročito tango.

Parkovi u Helsinkiju

helsinki priroda finska jezera planine

Parkovi leti služe za odmor, rekreaciju i uživanje u festivalskim dešavanjima, zimi za sankanje i grudvanje. Najposećeniji parkovi u Helsinkiju su Esplanadi i Kaivopuisto. Tokom Božića, Esplanadi se pretvara u bajku zbog održavanja tradicionalne pijace.

U parkovima dominiraju zvuci galebova, čak i nad škljocanjem foto-aparata.

Inače, za obići Helsinki vam ne treba ništa osim udobne obuće ili eventualno bicikla. Gradska infrastruktura je podređena biciklistima.

Ostrvo koje obavezno trebate posetiti je Seurasaari i na njemu otvoreni muzej koji savršeno predstavlja ruralnu Finsku. Ostrvo je prepuno životinjskog sveta, najviše crvenih veverica koje možete sresti na svakom ćošku. Savršeno je mesto na kom možete provesti ceo dan uživajući u predivnom pogledu na Baltičko more i veličanstvene četinare koji se protežu duž cele obale.

plaze u helsinkiju obale finske

Ko kaže da su samo peščane mediteranske plaže raj na zemlji, nije video Helsinki.

Preporučujemo najpovoljnije putno osiguranje za Skandinaviju, obavezno obezbedite pre putovanja i srećan put!

Povezani članci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *