Poslednjih godina je u porastu interesovanje Srba za studije u Nemačkoj. Činjenica da je studiranje na nemačkim državnim fakultetima besplatno je otvorilo apetite za kvalitetnim obrazovanjem s kojim može da se planira ozbiljna budućnost.

Evo šta treba znati o studiranju u Nemačkoj:

Šta studirati u Nemačkoj?

Izbor fakulteta i studijske grupe je isključivo individulan, i na to je nemoguće uticati. Međutim, moguće je olakšati potragu koja može da traje i duže od godinu dana, naročito ako se uzme u obzir da se treba posvetiti učenju jezika zemlje u koju se planira studiranje, u ovom slučaju, nemačkog.

Diploma koju dobijete u Nemačkoj je međunarodno priznata. Poželjno je pre samog upisa provesti vreme u gradu i razgovarati sa studentima i zaposlenima na fakultetu.

Nemačka broji 409 akreditovanih i priznatih visokoobrazovnih institucija i 14.500 studijskih programa strateški raspoređenih u 165 gradova.

Univerziteta u Nemačkoj ima preko 100 i većina njih je fokusirano na prirodne nauke. Državnih fakulteta ima mnogo više nego privatnih i predmeti su uglavnom teorijski.

Neki predmeti, uglavnom na završnim godinama, zahtevaju od studenata praktičnu praksu/rad u nekoj kompaniji ili angažman na projektu što studente dovodi u kontakt sa poslovnim svetom još tokom studija.

Osnovne studije traju šest ili osam semestra, a master dva ili četiri semestra.

Fakulteti u Nemačkoj

Najbolji univerziteti u Nemačkoj imaju status elitnih i nalaze se u sledećim gradovima – Karlsruhu, Hajdelbergu, Frajburgu, Getingenu, Ahenu, Bremenu, Kelnu, Tibingenu.

Potom su na listi elitni i Tehnički Univerzitet u Minhenu, Tehnički Univerzitet u Drezdenu, Humbolt Univerzitet u Berlin važi za umetnički centar Evrope, tako da veliki broj ljudi koji želi uspešno da se bavi bilo kojom umetnošću hrli u Nemačku.

Konkurencija jeste jaka i teško je probiti se, ali svako uspe da nađe svoje mesto pod suncem i ostvari makar delić sna. Grad na prelepoj reci – Frankfurt je veliki bankarski centar u kojem žive ljudi svih mogućih nacionalnosti. Tu se nalazi Univerzitet Gete.

U prelepom i besprekornom gradu Minhenu se nalazi Univerzitet Ludvig Maksimilijan koji je sarađivao na radu 34 dobitnika Nobelove nagrade.

Studiranje u Nemačkoj znači studiranje na fakultetima koje su pohađali i završavali veliki svetski mislioci i naučnici poput Bizmarka, Hajnea itd.

Postoje dva upisna roka – letnji i zimski. Letnji semestar počinje 1. aprila, a zimski 1. oktobra. Prijave se primaju do 15. januara za letnji i do 15. jula za zimski semestar.

Na kom jeziku se studira u Nemačkoj?

Poznavanje nemačkog jezika je potrebno za veliki broj studijskih grupa! Postoje internacionalni programi i mogućnost studiranja u Nemačkoj na engleskom jeziku, ali je broj takvih grupa ograničen, naročito u slučaju osnovnih tj. bačelor studija.

Najbolje je na vreme poslati mejl fakultetu i raspitati se da li postoji mogućnost studiranja na engleskom. Za studiranje u Nemačkoj je potrebno pri upisu priložiti adekvatan sertifikat vezan za poznavanje nemačkog jezika.

Znanje nemačkog se može dokumentovati na sledeće načine – potvrda o položenom ispitu DSH koji se polaže na svim fakultetima u Nemačkoj ili položen TestDaF čije se polaganje vrši u domaćima školama stranog jezika sa inostranom licencom.

Ne moraju se testirati oni koji su završili srednju školu na nemačkom i oni koji poseduju sertifikat nivoa C2 Geteovog instituta.

Iskustva skoro svih studenta su pokazala da se za godinu dana marljivog učenja nemačkog jezika dostiže adekvatan nivo znanja.

U Beogradu je najpouzdaniji Gete institut za kurs nemačkog jezika. 

Šta je sve potrebno za upis?

Što se tiče fakulteta u Nemačkoj na prvom mestu je bitno priložiti diplomu srednje škole, kako bi se utvrdilo da li je u rangu srednjih škola u Nemačkoj ili nije.

Ukoliko diploma nije u rangu, potrebno je pohađati pripremne kurseve, a pre pohađanja se polaže prijemni ispit na nemačkom jeziku. O pripremnim kursevima i polaganju možete saznati na ovom linku www.studienkollegs.de

Od dokumentacije je potrebno popuniti i spremiti formular za upis koji se dobija u Sekretarijatu za strane studente, overenu fotokopiju srednje škole i prevod diplome, fotografiju, biografiju, sertifikat nemačkog jezika, i ukoliko ste upisali fakultet u matičnoj zemlji potvrdu o položenom prijemnom i upisu na fakultet.

Kako Srbija nije EU, mora da se izvadi studentska viza u nemačkoj Ambasadi u Beogradu, kako bi boravište u toj stranoj zemlji bilo legalno.

I naravno, naoružajte se znanjem, nervima i informacijama kako bi se položio glavni prijemni ispit i upisao željeni fakultet.

Da li postoje stipendije za studiranje u Nemačkoj?

Nemačka je jedna od zemalja koja pruža veliki broj stipendija, naročito za master studije.

Mummert fondacija podržava studente ekonomskih, tehničkih, prirodnih nauka i turizma u Kelnu i Ahenu.

Ta stipendija uključuje plaćanje školarine i mesečnih troškova u visini od 900 evra što je sasvim dovoljno za pristojan.

Još jednom treba pomenuti da se osnovne studije na državnim fakultetima ne plaćaju. Plaća se studentska taksa koja iznosi između 200 i 350 evra, što zavisi od grada u kojem se studira. Tom taksom se pokrivaju troškovi javnog prevoza i prijava ispita.

Nemačke stipendije za srpske studente

Za studente iz Srbije postoji mogućnost dobijanja stipendije putem ERASMUS programa mobilnosti studenta.

Fondacija Zoran Đinđić takođe olakšava studiranje u Nemačkoj pokrivajući mesečne troškove studenata.

Tu su i DAAD stipendije za studente, za diplomirane studente i za doktorante. Na sajtu DAAD možete doći do bilo koje informacije vezano ne samo za stipendije, već i za upis na fakultete, kao i informacije neophodne za organizovanje života u Nemačkoj.

Privatni univerziteti su skupi, školarine idu do 20.000 evra po godini, i studenti sami snose troškove studiranja.

Koliko je skup život u Nemačkoj?

Da bi se dobila studentska boravišna viza, student treba da priloži dokaz da godišnje raspolaže sa 8.000 evra, tj. treba da ima pomenutu sumu na računu. Niko neće voditi evidenciju da li ste i na šta potrošili taj novac.

Najeftiniji smeštaj tokom studiranja pružaju studentski domovi za koje se treba na vreme raspitati i bukirati ih. Troškovi doma se kreću između 200 i 400 evra, a ukoliko se deli veći stan sa više ljudi onda se troškovi kreću između 300 i 500 evra.

Za preostale mesečne troškove npr. hrana, telefon, skromni izlasci itd, treba izdvojiti minimum 300 evra.

Treba uzeti u obzir da su svi veći gradovi u Nemačkoj, naročito Berlin, jako životni, ispunjeni kulturološkim sadržajima i prepuni događaja koji vas mame da postanete njihov deo. Za sve to je potreban novac, tako da privremeni poslovi mogu da poboljšaju finansijski status studenta.

Preko Saveza studenata je najbolje doći do informacija vezano za dostupne poslove. Mesečno može da se zaradi do 400 evra što je pristojna suma kojoj nikada neće doskočiti prosečno primanje u Srbiji.

Minhen je najskuplji grad za studiranje u Nemačkoj. Berlin je za nijansu skuplji u odnosu na Beograd, ali su školarine u Beogradu sve skuplje i na dobrom smo putu da se ukine studiranje iz budžeta. Pa vi vidite koliko je zapravo skupa ta nijansa.

Kao student u Nemačkoj obavezno je da zaključite zdravstveno osiguranje, ali pre toga, za početak, možete sebi obezbediti najbolje putno osiguranje na duži vremenski period kada tek prvi put krenete na studije.