Najbolje Putno Osiguranje Za Švedsku
Cena putnog osiguranja za Švedsku
Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, da li je individualna ili porodična polisa, kao i visine osigurane sume i osiguravajuće kuće.
U ovom trenutku, na period od 15 dana, cena putnog osiguranja za Švedsku bila bi od 3,000-5,000 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.
Na period od 90 dana, putno osiguranje za Švedsku za 1 osobu sada bi koštalo od 4,000-6,500 RSD. Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.
Ako idete u Švedsku na skijanje, obavezno napomenite kako bi u Vaše putno osiguranje bio uključen i ski-rizik za dodatnu zaštitu.
Kraljevina Švedska je jedna od najboljih svetskih zemalja za život i rad. Kada kažemo Švedska, mislimo na pristojan posao, odlično obrazovanje, visoki životni standard, lepu prirodu i uređene gradove.
Šta raditi, kako se prvesti i kako se kreću cene u Švedskoj.
Kraljevina Švedska – skandinavski biser
Kraljevina Švedska se nalazi na samom severu Evrope, na poluostrvu poznatom pod imenom Skandinavsko poluostrvo.
Švedska se graniči sa Norveškom i Finskom. Zahvaljujući Eresundskom mostu je Švedska spojena sa Danskom. Eresundski most spaja Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj.
Švedska ima izlaz na Baltičko more.
Najveći procenat teritorije Švedske je pod šumama. Jug Švedske je naseljen, jer su tu vremenske prilike najbolje za život.
Više od 8% Švedske zauzimaju jezera.
Najveća ostrva u Švedskoj se nalaze na jugoistoku Baltičkog mora – Gotland i Oland (Öland). Pored ova dva velika, Švedska broji i niz malih ostrva (skjären).
Klima u Švedskoj
Švedska nije tako hladna zemlja kako se uglavnom misli (sve zavisi od dela zemlje).
Uopšteno gledano, Švedska zapravo ima kontinentalnu klimu – sveža leta i hladne zime. Jug zemlje je topliji od severa (toplo je zahvaljujući Golfskoj struji).
Visoke planine se nalaze na severu Švedske i na njima je klima subartička, dok na najvišim i najsevernijim planinskim vrhovima vlada polarna klima.
U Švedskoj su padavine česta pojava, naročito sneg u zimskim mesecima. Sneg i zima su najviše i najduže prisutni na severu zemlje.
Na severu Švedske proleće dolazi krajem maja, dok na jugu dolazi sredinom marta meseca. Na severu se sneg zadržava i do sedam meseci, na jugu najviše dva meseca.
Švedska je poznata zbog sledećih prirodnih fenomena, karakterističnih za Skandinaviju – polarna noć i polarni dan.
U zimskim mesecima danima traje mrak – polarna noć.
U letnjim mesecima (jun i jul) skoro da mrak i ne pada, te vlada samo dnevna svetlost – polarni dan.
Gradovi u Švedskoj
Švedska je podeljena na tri dela, ali ti delovi nemaju zasebnu administrativnu funkciju – Gotaland (Götaland), Norland (Norrland) i Svealand.
Gotaland je najgušće naseljeni deo Švedske, smešten na samom jugu zemlje. Gotaland se sastoji od deset provincija. Najpopularniji gradovi su Goteborg (Göteborg), Linkoping (Linköping) i Malme (Malmö).
Najnenaseljeniji je Norland koji zauzima središnji deo Švedske.
Ovaj deo zemlje je u znaku predivne prirode i nacionalnih parkova. Ljudi žive na obali Baltičkog mora. Grad Umea (Umeå) je najpopularniji za posetu i život.
Umea je inače poznati univerzitetski grad.
Svealand je najveći deo zemlje, smešten na severnom delu centrale Švedske. Najveći grad Švedske, ujedno i glavni, smešten je upravo ovde – Stokholm (Stockholm).
Drugi gradovi koje turisti rado posećuju su sledeći – Goteborg (Göteborg), Upsala (Uppsala), Vasteras (Västerås), Jonkoping (Jönköping)…
Stanovništvo Švedske
Prema poslednjem popisu, u Švedskoj živi oko deset miliona ljudi. Naravno, najviše ima Šveđana, a što se tiče stranaca najviše ima Finaca, Poljaka, Iračana, Danaca i Norvežana.
Zvanični jezik je švedski, ali se na severu zemlje može čuti laponski i finski.
Što se tiče religije, najviše je poklonika protestantizma, potom na red dolaze islam i katolicizam.
Švedski jezik spada u grupu germanskih jezika.
Međutim, veliki procenat švedskog stanovništva odlično poznaje engleski tako da je komunikacija sa Šveđanima olakšana i bez poznavanja njihovog maternjeg jezika.
Viza i put do gostoljubive Švedske
Srbima za turistički put u trajanju do 90 dana nije potrebna viza.
Od 2015. godine je uvedena kontrola na granici sa Danskom. Kontrola je uvedena zbog priliva emigranata iz siromašnih zemalja, uključujući i Srbiju.
Pored pasoša, na uvid treba dostaviti i polisu međunarodnog putnog osiguranja. Takođe postoji velika šansa da se od putnika traži i novčano pokriće boravka (40 evra po danu).
Zeleni karton nije potreban za vožnju po Švedskoj.
Ambasada Švedske u Beogradu se nalazi na adresi Ledi Pedžet 2 (Savski venac)
Ambasada Srbije u Švedskoj se nalazi u Stokholmu (Valhallavägen 70).
Švedska nacionalna valuta je švedska kruna (SEK).
Pozivni broj za Švedsku je +46, dok je pozivni broj za Stokholm (0)8.
Putovanje do Švedske iz Srbije
Beograd je od Stokholma udaljen 2.322 kilometara.
Najbezbolniji put do Švedske pruža avion. Dva najveća aerodroma u Švedskoj su sledeća – Stockholm Arlanda i Göteborg Landvetter.
Autobuski prevoz koji spaja centar grada sa aerodromom je tačan i često saobraća, u oba slučaja.
Za one koji putuju na jug Švedske, najbolje je da slete na aerodrom Copenhagen Kastrup koji se nalazi između Kopenhagena i Malmea i povezan je železnicom sa oba grada.
Malme takođe poseduje aerodrom, ali opslužuje samo pojedine low-cost kompanije (npr. WizzAir).
Postoji direktni let na relaciji Niš-Malme i košta 25 evra u jednom pravcu. Let traje dva i po sata.
Do Stokholma postoji direktan let iz Beograda sa kompanijom AirSerbia. Cena povratne karte se kreće oko 200 evra. Let traje dva sata i četrdeset minuta.
Švedska i Srbija se nalaze u istoj vremenskoj zoni.
Zanimljivosti o Švedskoj koje možda niste znali
Švedska je jedna od retkih zemalja na svetu koja nije učetvovala u svetskim ratovima koji su obeležili početak prošlog veka.
Šveđani su dobili do sada sedam Nobelovih nagrada za književnost, uključujući i prvu ženu koja je 1909. godine ovenčana ovom prestižnom nagradom.
Ikea postoji od 1943. godine.
Najopasnija životinja u Švedskoj je los. Oko 6.000 ljudi godišnje ima saobraćajnu nezgodu zbog pojave losa na putu. Na žalost, oko 100.000 losova bude ubijeno godišnje od strane lovaca.
Čuvena švedska grupa ABBA se nalazi na četvrtom mestu, na svetskoj listi, kada je prodavanost muzike u pitanju.
Prva zemlja na svetu koja je legalizovala brak između homoseksualaca je Švedska.
Nijedna životinja u Švedskoj nije prouzrokovala više smrtnih slučajeva od ose.
Švedska je prva zemlja na svetu koja je zakonom zabranila da se deca biju.
Čuvena igrica koja vlada svetom Candy Crush je švedskog porekla.
Kada je broj McDonald’s restorana u pitanju, nigde ih u Evropi nema toliko koliko u Švedskoj (227 restorana).
Švedska monarhija je jedna od najstarijih na svetu. Ona traje već hiljadu godina i uključuje 11 dinastija. Trenutno je na vlasti dinastija Bernadotte.
U Švedskoj je reciklaža postavljena na tako visokom nivou, da se razlikuju sedam kanti za bacanje smeća.
Niko na svetu ne popije toliko mleka koliko Šveđanin.
Od svih nacija u Evropi, najduže žive Šveđani.
Čuvena glumica Greta Garbo je Šveđanka. Bez obzira što je većinu svog života provela u Americi, po njenoj želji je sahranjena u Stokholmu.
Prvi hotel od leda je napravljen u Švedskoj 1980. godine.
U Švedskoj živi ugrožena vrsta vukova (Canis lupus). U divljini ih ima jedva 250.
Između 1850. i 1930. godine je oko milion i po Šveđana emigriralo za Ameriku.
Engleska reč gift postoji i u švedskom, ali joj je značenje drugačije. Gift na švedskom znači otrov.
Kultura i običaji u zemlji snova – Švedskoj
Za Šveđane se kaže da su umereni i skromni. Šveđane najbolje opisuje njihova reč „lagom“, koju ne možemo bukvalno prevesti na srpski, ali najpribližnije značenje jeste „u ravnoteži“ ili „kako nalaže zdrav razum“.
Mnogo toga kod Šveđana dolazi od Vikinga, pa i reč „lagom“ sa svojom simbolikom. Nije redak slučaj da bogati Šveđanin umesto sportskog automobila vozi – bicikl.
Iz „lagom“ filozofije življenja proističe i funkcionalnost švedskog dizajna i arhitekture.
Ukoliko Vas Šveđanin pozove na fiku (prim.prev.kafa), nikako nemojte odbiti. Ne zato što biste ispali neljubazni, nego zato što bi sebe lišili zadovoljstva u ispijanju kafe na švedski način (znači, nekoliko sati samo kafe i razgovora).
Pauza za kafu u Švedskoj nije obična i kratka, već je ritualna (a i prerasla je u nacionalnu tradiciju).
Valpurgina noć je bitan praznik u Švedskoj. Tridesetog aprila svi u zemlji pale šta stignu (misli se na smeće i bespotrebne stvari) kako bi se proslavio kraj zime i početak proleća. Tradicionalno se jede supa od koprive, studenti nose bele kapuljače i svuda se mogu čuti horovi.
Inače je Švedska prva zemlja na svetu po broju horova.
Šveđani vole prirodu i vode računa o njoj kao nijedna druga nacija na svetu. Priroda je za Šveđane mesto za relaksaciju i uživanje koje se deli sa drugima, i ne doživljavaju je kao nešto što treba posedovati.
Moguće je kampovati 24 sata na nečijem posedu, a nakon toga od vlasnika zemlje treba zatražiti dozvolu (koja uglavnom bude odobrena).
Švedska kuhinja – raj za gurmane
Na prvom mestu treba pomenuti najosnovnije namirnice koje koriste Šveđani – losos, haringa (kao i druge ribe), meso divljači (najviše jelen i losos), razne vrste pečuraka i šumski plodovi.
Nacionalni specijalitet jesu švedske školjke.
Uz meso se uglavnom poslužuje i jede džem od brusnice. Džem od barske kupine se poslužuje na večerama koje se organizuju povodom dodele Nobelove nagrade.
Termin švedski sto je naravno potekao iz Švedske i radi se o vrsti slobodnog posluženja gde gosti mogu da bez ograničenja jedu više vrsta jela (po izboru).
Šveđani imaju crni sladoled (salmiakki) i crni puding (blodpudding).
Top 5 turističkih atrakcija Švedske koje treba posetiti
Švedska je zemlja koja brine o svojim stanovnicima, ali podjednako dobro brine i o turistima.
Svaki turista treba sam da otkrije šta mu je vezano za Švedsku zanimljivo i drago, a mi savetujemo šta posetiti i videti kada je opšta kultura u pitanju.
1. Stokholm – muzej Vasa (Vasamuseet)
Najposećeniji skandinavski muzej je pomorski muzej, smešten u centru Stokholma na ostrvu Djurgärden. Ostrvo je poznato po tome što broji 22 muzeja i jedan zabavni park. Pri tom je i odlično mesto za relaksaciju.
Unutar muzeja Vasa se nalazi istoimeni brod koji datira iz 17. veka. Radi se o jedinom brodu sačuvanom iz tog perioda.
Brod je izgrađen za potrebe kralja Gustava II Adolfa. O vremenu i životu kralja, kao i o nameni i tragediji broda, možete se upoznati u muzeju Vasa.
Muzej je otvoren 1990. godine.
2. Goteborg – zabavni park Liseberg
Goteborg (Göteborg) je drugi grad po veličini u Švedskoj, ali je prvi po broju univerziteta i studenata. Kroz Goteborg protiče reka koja grad deli na dva dela. Klima je blaga tokom cele godine.
Goteborg krasi arhipelag koji broji oko 100 ostrva.
Najveća atrakcija Goteborga je zabavni park Liseberg. Pored vožnje rolerkosterima i ostalih skalamerija koje su u službi zabave za odrasle i decu, zabavni park je ujedno i mesto gde se organizuju izložbe, pozorišne predstave i koncerti.
Ovde se može čuti i hard-rock i klasična muzika.
Goteborg je poznat i po svojoj operskoj kući, jednoj od najmodernijih na svetu.
3. Göteborg ili stari grad u modernom Stokholmu
Gamla stan je srce Stokholma. Smešten je na tri ostrva i datira iz 13. veka, vremena kada je Stokholm počeo da se gradi.
Gamla stan je prepun muzeja i starih građevina (iz 17. i 18. veka) u kojima je nemoguće ne uživati dok se hoda kaldrmisanim i vijugavim uličicama.
Ovde se nalazi zgrada Narodne skupštine, Kraljeva palata i najznačajnija gradska katedrala.
Trg Stortoget je smešten u centru starog grada. U njegovoj blizini se nalazi Nobelov muzej, kao i sedište švedske akademije koja bira Nobelovce.
4. Švedska Laponija – zimska bajka
Laponija je zemlja koja pripada Finskoj i Švedskoj.
Ukoliko želite da uživate u aurori borealis, onda je švedska Laponija pravi izbor. Priroda je divlja i netaknuta, zime su duge i ledene.
Ovde možete iznajmiti saonice sa psima ili pecati ribu ispod leda.
Što se tiče smeštaja, preporučujemo Vam hotele koji se prave od leda.
Koja su najbolja skijališta u Švedskoj?
5. Visbi – trgovačko sedište Vikinga
Gradić Visbi (Visby) je lep švedski gradić koji se od 1995. godine nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine.
Visbi se nalazi na ostrvu Gotland. Bio je i ostao glavno središte za trgovinu preko Baltičkog mora.
Grad je opasan zidom koji ima tri ulaza i broji preko 50 tornjeva. Zid je izgrađen kako bi se stanovništvo unutar njega zaštitilo kako od neprijatelja, tako i od ljudi sa sela.
Visbi katedrala je izgrađena u 12. veku, ali njen današnji izgled datira iz 13. veka.
Nekada trgovinski, a danas i značajni turistički grad.
Uverite se u lepotu Švedskih gradova i prirode, ali putujte obaveyno uz najbolje putno osiguranje za Švedsku.
Prelepa zemlja ,srdacni i ljubazni ljudi,gostoljubivi.