Stokholm: šta treba videti i posetiti
Ne postoji turista koji je posetio Stokholm, a da je ostao ravnodušan.
Geografija – gde se nalazi Stokholm?
Stokholm važi za kraljicu Severa čije obale miluje Baltičko more. Nalazi se u istočnom delu Švedske, i u oblasti Skandinavije je drugi po veličini grad (prvi je Kopenhagen). Preko 20% Šveđana živi u Stokholmu, kosmopolitskom gradu koji broji 2 miliona stanovnika.
Pored slanog mora, Stokholm okružuje i veliko jezero Melaren.
Na najsevernijem ostrvu Arholma sačuvano je najstarije selo na čitavom stokholmskom arhipelagu, a do njega se dolazi starim seoskim putem pored kojeg se uzdižu zgrade od kojih su neke stare i 400 godina. Stokholmski arhipelag inače broji oko 30.000 ostrva. Postoje specijalne ture zahvaljujući kojima možete posetiti arhipelag.
Stokholm je od Beograda kopnenim putem udaljen 2.324 km, i ukoliko se odlučite na varijantu autobusa ili automobila, minumim se putuje 23 sata.
Stokholm nema vremensku razliku od odnosu na Srbiju. Znači, i Šveđani i Srbi se bude u isto vreme. Još kada bi i radno vreme, kao i ponuda poslova, bila ista u Srbiji.
Studije u Švedskoj, Stokholmu su pogodne za naše studente.
Putovanje avionom u Stokholm
AirSerbia leti direktno do švedske prestonice, dok sa ostalim avio kompanijama kao što su: Turkish Airlines, Austrian Airlines, Lufthansa, Scandinavian Airlines, KLM, Swiss morate presedati u nekoj od evropskih metropola.
Cene najjeftinije povratne avionske karte na relaciji Beograd – Stokholm je 150 evra sa kompanijom Swiss, a direktan let sa AirSerbia je 203 evra.
Ukoliko je u pitanju direktan let, on traje 2 sata i 45 minuta, a ukoliko je sa presedanjem, najviše traje 7 sati.
Stokholm ima tri aerodroma – Arlanda koji je udaljen od centra Stokholma 37 km, Broma koji je udaljen severozapadno 75 km i Skavsta koji je udaljen 100 km.
Low coast kompanije omogućavaju povoljne letove do ostalih skandinavskih gradova, kao što je Oslo, Helsinki.
Klima u Stokholmu
Stokholm uglavnom ljudi zamišljaju kao ledeni grad, ali u realnosti nije baš tako. Grad zapravo poseduje umerenokontinentalnu klimu. Leta su topla i prijatna, temperatura se kreće oko 20°C, dok su zime hladne sa prosečnom temperaturom -5°C. Od 365 dana, 164 dana pada kiša.
U drugoj polovini juna dan traje skoro bez prestanka. Fantastičan je doživljaj kada posmatrate zalazak Sunca oko 22-23h, a svitanje počinje već oko 3 posle ponoći. U decembru dan traje 6 sati.
Inače, Celzijusova temperaturna skala je švedskog porekla.
Šveđani su naviknuti na hladnoću tako da nemojte pratiti njihov lagani način odevanja, naročito ako ste u Stokholmu tokom jeseni ili zime.
Istorija i znamenitosti grada Stokholm
Stokholm se prvi put pominje u pisanim izvorima 1252. godine. Dokument koji ukazuje na to je potpisan od strane vladara Birger Jarla. Smatra se da je on bio vladar koji je izgradio Stokholm kako bi zaštitio Švedsku od napada. 1634. godine Stokholm postaje zvanično glavni grad Švedske, a vremenom najveći i najbitniji kulturološki centar.
Poreklo imena Stokholm grad duguje kombinaciji reči holm koja znači ostrvo i reči stak što znači zaliv ili reči stock što znači balvan. Drveni balvani su pronađeni na mestu gde se Baltičko more spaja sa jezerom Melaren i njihova funkcija je bila odbrambena tako da se naziv grada vezuje više za reč balvan.
Švedska je zemlja koja 200 godina unazad nije ratovala, što se njenim stanovnicima vratilo u vidu dobrih i mirnih života, naročito u Stokholmu.
Gamla stan ili Stari grad
Najstariji deo Stokholma leži na tri ostrva – Riddarholmen, Staden i Helgeandsholmen, i sva tri vrve od renesansnih zgrada iz 17. i 18. veka, načičkanih u spletu uzanih ulica.
Gamla stan zvanično pokriva samo najveće ostrvo Staden, mada se to ime u praksi odnosi na sva tri ostrva. To je danas pre svega turistički distrikt, sa Kraljevskom palatom, parlamentom i katedralom.
Gamla stan vraća svoje posetioce u davni srednji vek i vreme osnivanja Stokholma. Uske zgrade, obojene u žutu ili crvenu boju, ukrašene su karakterističnim sidrima, koja su se nekad ugrađivala u građevine kako se ne bi raspale, a tu i tamo može se videti i pokoji kamen s runama iz vikinškog perioda.
Tvrđava, poznata kao Tre Kronor, uništena je u požaru pred kraj 17. veka, a kasnije je obnovljena i pretvorena u Kraljevsku palatu koja je danas zvanična rezidencija monarha. Palata je urađena u italijanskom baroknom stilu. Tu se nalazi Muzej švedskog kraljevskog oružja.
U Stokholmu se inače nalazi šest od ukupno deset švedskih kraljevskih palata. Kraljevska porodica boravi u palati Drotningholm (Drottningholm).
Gamla stan je najbolje obići peške. Ovde se nalazi veliki broj suvenirnica.
Gradska većnica Stadshuset
Gradska većnica se nalazi na samom ulazu u Gamla stan i jedna je od najlepših primera moderne arhitekture u svetu. Njena izgradnja, u italijanskom reneasansnom stilu, je završena 1923. godine.
Bilo je potrebno 8 miliona cigli da se izgradi ova čuvena zgrada, a švedski nacionalni grb nalazi se na 106 metara visokom tornju. Međunarodna dodela Nobelovih nagrada održava se ovde, u Zlatnoj dvorani, koja je dobila naziv po svom mozaiku od 18 miliona zlatnih pločica. Alfred Nobel je bio Šveđanin.
Prekrasni vrt Stadshuseta, s očaravajućim pogledom, mesto je na kojem ljudi šetaju, čitaju i uživaju u panorami Stokholma.
Stokholm – grad sa najviše muzeja na svetu
Sa više od 70 muzeja, Stokholm je jedan od gradova sa najviše muzeja na svetu.
Na ostrvu Đurgarden je smešten najveći broj muzeja, na prvom mestu Skansen – najstariji svetski muzej na otvorenom, osnovan 1891. godine. U njemu je prikazana švedska istorija, razvoj njene arhitekture i nekadašnji običaji i život.
Više od 150 starinskih kuća, preseljeno je iz cele Švedske u Skansen, gde su rasute na površini od 30 hektara. Većina njih je iz 18. i 19. veka. Svaki objekat sadrži razne eksponate. Folklor i koncerti su popularne aktivnosti tokom leta.
Đurgarden inače važi za omiljeno rekreativno mesto među Šveđanima. Njega svake godine poseti oko 10 miliona turista.
Na Đurgardenu se nalazi Vasa muzej. Radi se o mestu gde možete videti rekonstrukciju brodske olupine ratnog broda Vasa koji je potonuo 1628. godine na svom prvom putovanju. Vasa je ležala na dnu mora do 1961, kada je otkrivena. Od 1961. muzej je posetilo više od 28 miliona ljudi.
Za fanove dečijih priča i onih koji bi da se vrate u detinjstvo, nezaobilazan je Junibacken, muzej posvećen poznatoj spisateljici Astrid Lindgren, kreatorki Pipi Duge Čarape. Junibacken je pun dece koja se igraju, a nudi i vožnju vozićem kroz imaginarni svet iz dela Astrid Lindgren.
Spektakularni hostel Langholmen je nekada bio zatvor. U okviru hostela se nalazi zatvorski muzej. U Gamla stanu se nalazi muzej posvećen Alfredu Nobelu.
Istorijski muzej je namenjen zainteresovanima za izučavanje skandinavske istorije od kamenog doba do vikinga tj. kako su se Šveđani razvili iz amebe u stabilnu naciju.
Muzej Fotografiska je namenjen zaljubljenicima u fotografiju, budućim fotografima i veteranima. Ovaj muzej ne zna za granice kada je fotografija u pitanju.
Nezaobilazan je i muzej posvećen bendu ABBA koji upravo potiče iz Stokholma. U muzeju se nalazi nekoliko interaktivnih audio i video pultova na kojima posetioci mogu pevati ili svirati neke od hitova popularne švedske grupe. Muzej zauzima tri sprata i obuhvata površinu od 4.000 kvadratnih metara.
Umetnost u Stokholmu – Milesgarden
Za manje od deset minuta javnim prevozom od centra Stokholma, nalazi se Milesgarden, park pun skulptura u art deko stilu. Kuća i zemljište pripadali su skulptoru Karl Milesu (Carl Milles) i njegovoj ženi, a mnoge njegove skulpture, između radova drugih umetnika, naći ćete ovde.
Par je kupio imanje 1906. godine i Miles je za sebe izgradio otvoreni skulptorski atelje, u kome je radio više decenija. Milesgarden je pretvoren u fondaciju 1936. i poklonjen švedskom narodu. Danas mnogi posetioci uživaju u njegovom radu, šetajući parkom ili se odmaraju na klupi uz neku dobru knjigu i pogled na more.
Kraljevsko dramsko pozorište Dramaten
Dramaten je švedsko nacionalno pozorište čija zgrada je urađena u art nuvo (art nouveau) stilu. Otac švedskog pozorišta August Strindberg kao i Henrik Ibzen su ovde izvodili svoje dela. Nezaobilazna statua na ulazu je posvećena jesnoj onovremenoj personi. U pitanju je glumica Margareta Krok (Margaretha Krook).
Nedaleko od pozorišta se nalazi trg posvećen velikanu filmske umetnosti Ingmar Bergmanu poznatom po filmu Persona.
Nezaboravna Greta Garbo je rođena u Stokholmu.
Zabavni park i atrakcija za sve uzraste – Grona Lund
Grona Lund je zabavni park star preko 200 godina i veoma je popularan među turistima. On nije veliki, ali pružiće vam nezaboravne vožnje. 2011. godine je otvoren drveni rolerkoster, a 2012. godine je otvoren najviši ringišil na svetu.
Najviša tačka ovog ringišila se nalazi na 122 metara visine i sa njega se pruža neverovatan pogled na panoramu grada. Maksimalna brzina okretanja je 70 kilometara na sat, što znači da je adrenalinska zabava zagarantovana. Prvi čovek koji se vozio na ringišpilu je švedski astronaut Kristier Fuglesang (Christier Fuglesang).
Otvoren je od kraja aprila do početka septembra.
Park je poznat i po letnjim koncertima. U tri navrata je ovde nastupao Bob Marli.
Najstariji gradić u Švedskoj – Birka
Gradić Vikinga – Birka, osnovan je u 8. veku na ostrvu Bjorko (Björkö), 30 km zapadno od Stokholma, a predstavljao je važnu trgovačku luku. Napušten je 200 godina kasnije. Danas je to popularno mesto za izlete, ali i vredno nalazište koje daje uvid u svakodnevni život vikinškog grada.
Arheološka nalazišta Birka i Hovgorden (Hovgården) uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine 1993. godine.
Gradski prevoz u Stokholmu
Grad je besprekorno čist, a prevoz besprekorno organizovan i tačan. Svaki stanovnik Stokholma ima svoj bicikl, ali kako je grad veliki i ispresecan kanalima, onda su brodići i autobusi veoma bitni za funkcionisanje. Kupovina karata u prevozu vam omogućava ulazak u neki od muzeja.
Stokholmski smetro e s pravom naziva “najduža svetska umetnička galerija”. Preko 90 od ukupno 100 stanica ukrašeno je skulpturama, mozaicima, slikama, instalacijama, gravirama i reljefima koje je kreiralo preko 150 različitih umetnika.
Eko – taksi je dosta skup, tako da gledajte da ga izbegnete.
Poseban šmek Stokholmu daju mostovi ispod kojih prolazite dok se vozite brodićem.
Prevozom je jako dobro povezan sa prelepim Malmeom.
Cene, smeštaj i šoping u Stokholm
IKEA i H&M su samo neki od švedskih brendova čija količina radnji i raspon cena će oduševiti kupoholičara u vama.
Normalm je najveći šoping-distrikt u gradu, a u njemu se nalazi i zgrada Rosenbad u kojoj je smeštena švedska vlada. U okviru Normalma nalazi se i velika pešačka zona.
Ukoliko želite nešto ekskluzivnije, onda će vas zanimati distrikt Ostermalm (Östermalm). Ovde se nalazi i trg Stureplan s nekim od najpoznatijih noćnih klubova u gradu, kao što su White Room i Laroy, iz kojih se posle tri sata ujutru prelazi u susedni Hell’s Kitchen.
Stokholm je dosta skup, naročito alkohol i hotelski smeštaj. U poslednje vreme su popularni brodski hoteli čije kabine su pretvorene u apartmane. Brodski hoteli su finansijski pristupačniji od običnih hotela.
Stokholm je u potpunosti predan noćnom životu. U ovom gradu je jaka tradicija džez muzike, ali im je razvijen i klabing, i to na nivou Berlina.
Zvanična valuta je švedska kruna, i jedan evro je 10 švedskih kruna. Pušenje na javnim mestima nije dozvoljeno, i to uključuje većinu restorana i pabova.
Setite se pesme Money, Money, Money grupe ABBA. Možemo slobodno reći da je u pitanju neformalna himna Stokholma koju ćete pevušiti u sebi dok se šetate gradom.
Stokholmski sindrom
Stokholmski sindrom je psihološko stanje koje nastaje u situacijama zbližavanja taoca i otmičara. Naziv je nastao nakon neuspele pljačke i otmice u banci Kreditbanken 1973. godine na trgu Normalmstorg. Taoci su se vezali za otmičare i kasnije su ih pravdali i branili, čak i tokom sudskog procesa.
Možemo slobodno reći da je svaki turista u opasnosti kada dođe u Stokholm, ali ne zbog sindroma, već tuge što napušta ovaj grad i velike želje da mu se iznova i iznova vraća. U svakom slučaju ne putujte bez putnog osiguranja za Šedsku.
Ko ima mogucnosti treba obici ovaj grad,da se uveri u predhodnu pricu koja ni izdaleka nemoze opisati dozivljaj.